Александар Чотрић: Писцима графита обезбедили смо идеалне услове.

 

 

 

Ми смо саградили мост.

То што овде нема реке, велики је пропуст природе.

 

Диригент је отишао.

Остала је палица.

 

Суди се и невинима.

Пред законом су сви једнаки.

 

Писцима графита обезбедили смо идеалне услове.

Смештени су између четири зида.

 

Политичким противницима гарантујемо слободу кретања.

Два сата у току дана.

 

Полиција у стопу прати криминалце,

а неке је чак и претекла.

 

Немојте ме звати комунистом!

Ја сам обичан лопов.                                                                                       

 

Мене и мог комшију само смрт може да растави.

Зато сам га и убио.

 

Могућности полтрона су фантастичне.

Дешава се да владар у себи открије песника.          

 

Зашто пишем афоризме?

Зато што не могу све да их запамтим.

 

Они су на власт дошли демократским путем.

Неколико деценија касније избори су то само потврдили.

                

Много брзо радимо, тако да нам плате касне по неколико месеци.

 

Просветни радници који гладују требало би да се стиде.

Какав су они пример младим генерацијама?!

 

Добили смо дете, онда смо се венчали, затим смо се забављали,

а биће времена и да се упознамо.

 

Чим се умеша трећи, ту нема дијалога!

 

Ко преживи, причаће.

Ако буде имао коме.