Датум објављивања: 13.08.2020

Васил Толевски, Скопје: НА КОРАК ОД КАТАСТРОФЕ

 

 

Болесни за влашћу не трче код доктора, него за гласовима.

 

Тек кад се трагедија заврши откривамо лакрдијаше због којих нам се цео свет смеје!

 

Ахил је наше горе лист! И њему је срце у пети.

 

Ђаво је задња фаза у развоју разочараног анђела.

 

Лешинар ће постати вегетаријанац само када изгуби зубе или власт!

 

Чамац пун непливача најбрже тоне.

 

Држава најбрже гори тамо где су балвани на власти.

 

Они који пљују по људима никада нису пљунули у шаке.

 

У кризу улазимо полако, али сигурно! Све што радимо радимо плански и организовано.

 

Без проблема се укључујемо у европски програм: Јуроњуз, BBC, DV…

 

Не стојимо збох химне, већ због оних који је свирају.

 

Ни најбољи психијатар не може да одреди у коју категорији спадају наши болесници – у локалне или државне будале!

 

Људи не знају иза које заставе да стану. Јер испред њих је увек бела.

 

Лудница није само здравствена установа, него може бити и политичка творевина.

 

Довели су нас до границе њихових могућности. До дна.

 

Самоубице не могу бити родољуби! Они гину само за своје интересе.

 

Само један дан у години живи и мртви имају иста права. За време избора.

 

Раније су воденице биле постављене на рекама и потоцима. Сада и на говорници.

 

Од државе могу да краду само они који живе о државном трошку.

 

Па шта ако је наш кандидат за посланика неписмен?! Неће он да вам чита, већ да вам прича.

 

Да не би морали да нам се склоне са очију, прогласили су нас за слепе.

 

Код свих очи служе за гледање. Само код нас за жмурење.

 

Гладни ће се некад и најести, али незасити ће вечно бити гладни.

 

Боље да смо били вашке него народ. Бар бисмо били сви заједно на окупу.

 

Наша највећа будала не зна да је највећа будала. Зато је он и највећа.

 

Нема шансе да наш народ изађе из коже! Одавно су га одрали.

 

Глад је добила ноге. Па сада брже иде од куће до куће.

 

Лепо би било да викнем: „Држава, то сам ја!“ Али, још би лепше било да имамо државу.

 

Хаос више неће доћи код нас. Он никада не иде два пута на исто место.

 

На корак смо до катастрофе! Наша је срећа што нам је криза сасекла ноге.

 

Пуним устима најбоље се пева!

 

У кризу су нас увели они који сада не знају за кризу.

 

На гласање идите у црном оделу. Они за које гласате, сахраниће вас.

 

Ми смо народ лепи као слика. Зато немамо тон!

 

Немамо нашу симфонију јер од толико композитора ми бирамо само диригенте.

 

Од младост-лудост остала нам је лудост. Младост је отишла у иностранство.