Датум објављивања: 13.01.2020

Миладин Берић: ЗЕМАЉСКО ПИСМО НЕБЕСКОМ ВЛАДИСЛАВУ ПЕТКОВИЋУ ДИСУ

НАШИ ДАНИ

(…добро нам је да не може горе…)

 

Пресипамо из празног у шупље

да нас воде бирамо најтупље

дјецу уче понајгори ђаци

ход уназад наши су помаци.

 

Три државе послали смо Богу

испред школе жандар ваља дрогу

у миру се топимо ко иње

вазда спремни за смрт и колиње.

 

Храна нам је препуна хормона

преко ноћи он постаде она

строгим центром у паради газе

разноразни акрепи, наказе…

 

Свака шуша може бити ктитор

јуче лопов данас инвеститор

суд одавно по праву не суди

орден части даровасмо Јуди.

 

Залихе нам све тање и тање

множимо се а све нас је мање

мушка чељад данас на то спала

да користи разна помагала.

 

Овдје може да стигне до трона

само дама сва од силикона

по угледу на пјеваљке голе

дјечица нам замрзила школе.

 

Свештеници возе мечке нове

то се данас аскетизам зове

до љекара не можеш без пара

предубока ова наша бара.

 

Од душмана са све чет’ри стране

државу нам дезертери бране

борци око контејнера круже

и све чешће на врат каче уже.

 

Све друштвено нестало због пљачке

плата фртаљ корпе потрошачке

све паметно оде у Европу

дочекасмо апсолутну тропу.

 

Стога ако с’ кано устајати

ти се Дисе сињем мору врати

и поздрави од нас сиње море

добро нам је да не може горе.