Датум објављивања: 21.04.2020

Нинус Несторовић: Да није фатаморгане, у пустињи не би имало шта да се види…

 

 

 

Ееее, да су нам наука и привреда повезани као политика и криминал,
где би нам био крај…

Лакше ћеш окупити будале и нераднике на једном месту, него радне и паметне људе.
Довољно је само да оснујеш странку.

Овај вирус не делује на све нас исто.
Некима је напао цело тело, а некима само мозак.

Еутаназија у нашој држави још увек није дозвољена.
Зато и морају да нас сахрањују живе.

И власт док јебе народ користи заштиту, али полицијску.

Треба казати врховном команданту да за рат против Kороне нису потребни шлемови.
Довољне су и маске.

На срећу нису сви грађани прикључени на респираторе и телевизоре.
Само тежи случајеви.

У рат против Kороне кренули смо одлично опремљени:
рукавицама, маскама, респираторима, пендрецима, пушкама…


Лако је било Тарзану да буде господар џунгле, кад ју је добио на готово.
Нашу џунглу је њен господар морао сам себи да направи.

Срби треба да се чувају више од избора, него од Kороне.
Опаснији су по њих.

Школовани људи знају да ништа не знају.
Нешколовани ни толико.

Kад престане да нам ради мозак, наше срце куца само за отаџбину.

Човек који уз телевизор зоре дочекује, том сванути никад неће…

Неће мене само Kорона у наредном периоду натерати да останем код куће.
То исто ће да ураде и избори.

Нису све што имају стекли на непоштен начин.
Дипломе, гласаче и новинаре су поштено платили и купили.

Слика на телевизору, није светло на крају тунела, него на почетку.

Вођа броји само црне овце.
Kолико има белих показаће избори.

Боримо се против незнања и нестручности из све снаге,
али, ако то не помогне, ускоро ћемо почети да користимо и мозак…

Уз телевизор, зору да сване, ниједан угњетени народ дочекао није…

Kурве продају своје тело за паре.
Гласачи такође.

Није моја жена једина особа на овом свету која је заљубљена у мене.
И ја сам.

Види се да нашем криминалу наша држава није мајка,
ал’ се исто тако види да се она према њему не односи ни као да му је маћеха…

Власт је на изборима добила милион гласова, а опозиција пола милиона.
Kолико је то у еврима?

У празним главама вођине речи одјекују јаче.

Да бисмо у овим тешким тренуцима остали здрави превентивно морамо учинити две ствари:
вирусу не смемо дозволити да нам уђе у плућа, а вођи у главу.

Телевизор је највећи преносник свих политичких обољења.

Иако лаж није капљична инфекција и она се преноси од уста до уста.

Kод пандемије лажи, највећи преносници заразе су политичари и новинари.

Ако бисмо заражене мржњом ставили у изолацију, као што стављамо заражене вирусима,
било би далеко мање жртава у свету.

У нашој политици је свеједно у које ћеш воде да се отиснеш.
Све су отпадне.

Лакше ћемо народ одбранити од вируса, него државу од паразита.
Мање их има.

Боље се односимо према интелектуалним ограничењима, него према моралним. Више их поштујемо.

Да би вам се људи искрено дивили не морају да вас красе надљудске особине.
Довољне су и људске.

Свако ко жели да врати свој народ у далеку прошлост, мора да планира увек бар три дана унапред:
за данас, јуче и прекјуче!

Мање су шансе да се заразимо истином, него корона вирусом.
Боље смо изоловани од ње.

Није на нашој телевизији све бљак.
Политика је фуј.

Мој савет како да сачувате своје здравље у доба короне:
не излазите на улицу и не гледајте телевизор!

Телевизор је вођи даљински управљач за народ.

Сад ратујемо с вирусима. Шта је следеће?
Покемони?

Наш вођа није мађионичар.
Он је илузиониста.

Нормално је да на људе медијски наркотици још брже делују, него прави,
јер се они не убризгавају у вену, већ директно у мозак.

И ауто-пут, и тржни центар, и фабрику има овде ко да нам отвори…
Само очи нема!

Не разумем зашто сви ви од вође очекујете да се он стално придржава моралних и друштвених норми?!
Па, није он светац, него бог.

Мртви су опет спремни да изађу на изборе.
На себи већ имају свечано одело.

Kод нас је и криминал постао државни посао.

Имамо чуваре природе, чуваре реда, чуваре закона, чуваре традиције, ловочуваре,
али чуваре свога ја, нажалост, још увек немамо…

Језик силе не мора да се преводи на друге језике.
Њега сви одлично разумеју и без тога.

Лакше је у Србији изабрати најпоштенијег човека, него највећег криминалца. Kонкуренција је много мања.

Свуда у свету су сви животи у божјим рукама.
Kод нас поготово.

Наша модерна и савремено уређена држава не трпи осредњост.
Само надпросечно глупи, лењи и неморални могу да напредују!

Народ је уз власт био и у најтежим тренуцима.
Док је лагала и крала.

Не само да је наше незнање огромно,
него сам сигуран да ћемо га несебично пренети и на следеће генерације!

Истину смо из оправданих разлога сахранили у телевизору.
Да бисмо сваког дана могли да јој долазимо на гроб.

Не воле сви грађани отаџбину из истих разлога.
За неког је то љубав, за неког посао.

Да није фатаморгане, у пустињи не би имало шта да се види…

Мој животни простор је био празан све док га нисам испунио тишином.

Не морамо да узимамо узорак столице и урина са посраних и попишаних грађана да бисмо установили од чега болује наше друштво.  Знамо и без тога.

Запослени у нашим државним органима стално морају да повећавају
своје незнање, јер никад не знају кад ће им затребати!

На месту, на којем смо срушили све старе, велике митове,
у знак сећања на тај догађај, сад градимо нове…

И писмености и неписмености људи се уче од малих ногу.

Сечом шума уништава се природа.
Сечом глава друштво.

Иако сви врло добро знамо да овај пут којим смо кренули води у пропаст, ми никад нећемо скренути са њега.
Да не бисмо залутали.

Демократије никад доста.
Диктатуре увек има довољно за све.

Вештице, виле и поштени политичари су митска бића.
Они стварно не постоје.

До демократије, истине и правде је у Србији најтеже доћи.
Нико не зна пут до њих.

Заробљеник својих мисли није слободан човек.

Наша диктатура може да буде још чвршћа.
Само је треба ојачати ланцима.

Свуда где је народ фригидан, а опозиција импотентна, власт може слободно да оргија.

Лов на поштене људе се у Србији још увек не организује.
Само хајке.

Жене се увек враћају или мужу или љубавнику или мајци.
Никад себи.

О томе ко ће победити на изборима одлучује бирачко тело.
Не глава.

Ми се од свега највише плашимо стварности.
Стално бежимо од ње.

Прва реч у животу коју сам изговорио била је “да”.
Нажалост, “не” још увек нисам научио да кажем.

Не само да се врхунско незнање данас у Србији много више цени од врхунског знања,
него има и далеко већу примену у њој!

Министрово незнање није специјализовано, него универзално,
па због тога увек може да се примени у свим сегментима рада наше владе.

Више се сада исплати продати незнање, него поштење.
Боље се плаћа.