Датум објављивања: 05.01.2020

Нинус Несторовић: НИКАД НЕЋЕМО ДОЗВОЛИТИ

Незнање у Србији је постало велики луксуз. Само још људи на власти могу себи да га приуште…

 

Банку данас свако може да опљачка. Државу само онај кога народ изабере.

 

Ако од шљама можемо да направимо елиту, замислите само шта бисмо ми могли, само кад бисмо хтели, да направимо од поштених људи…

 

Мени је мој живот све што имам. Ускоро нећу имати ни толико.

 

Нама опозиција уопште не треба. Ми смо нашу демократију успели да направимо и без ње.

 

И оно мало поштених и паметних људи, што је остало на политичкој сцени, треба да је напусте. Да не кваре просек.

 

Моле се сви чланови владајуће странке да напишу своју измишљену биографију и пошаљу је на конкурс за директоре јавних предузећа. Најбољи радови биће награђени.

 

Доктор ми је преписао дијету и забранио да у организам уносим било шта што је масно. Поготово лажи.

 

Ми Срби имамо таленат за колективне спортове: кошарку, одбојку, ватерполо, рукомет, ратовање…

 

Политичари нису голубови, па да серу по трговима и споменицима. Они серу само по нама.

 

Да постоји, политичка игрица “владај Србијом”, имала би само један ниво. Онај најнижи…

 

За скокове с моста, којима се све више баве наши суграђани, није потребна никаква физичка припремљеност. Само психичка.

 

Оријентисати се у Србији можеш уз помоћ много ствари, а дезоријентисати само уз помоћ једне. Телевизора.

 

Сви народи на свету имају далеку прошлост и далеку будућност. Само ми Срби имамо и далеку садашњост…

 

Децу у Србији плаше бабарогом и вештицама. Одрасле вођом и његовим људима.

 

Наша полиција се успешније сналази са информацијама у медијима, него са саобраћајем на улици. Боље регулише проток.

 

Никад нећемо дозволити да овде вршљају стране обавештајне службе. Имамо ми наше!

 

Kупите у нашој месари месо и проверите своју срећу. Они најсрећнији добиће само месо, а они мање срећни, добиће и пантљичару…

 

Диктатура је поднела највећи терет демократских промена. Пала је за слободу штампе.

 

Наш мрак не бира. Он једе све живо!

 

Мрак је овде одувек имао сва права. Зато никад није ни штрајковао глађу.

 

Па, шта ако у Србији не постоји дан поштења?! Ионако нема ко да га слави…

 

Да вам објаснимо шта је то геноцид? Хоћете практично или теоретски?

 

Вођа је прво од комарца направио магарца, а онда су на ред дошли и сви остали грађани Србије…

 

Популарност у Србији се стиче постепено. Прво мораш да постанеш познат полицији, па тек онда и свима осталима…

 

У Србији све расте. Вођи нос, нама рогови.

 

Телевизор није табла за писање, него за брисање наших сећања.

 

Да ли ће вас ваш смех довести до суза, не зависи од тога чему, него коме се смејете!

 

Џаба вам у биографији пише да сте поштен човек, ако вам на челу пише да нисте…

 

Не треба ни да покушавамо да стварамо праве успехе. Тешко да од ових измишљених ми можемо да направимо боље…

 

Име детета сазнали смо неколико дана после рођења. Име његовог оца још нисмо…

 

У слободно време најчешће ратујемо, а имамо и друге хобије…

 

Да би власт реализовала све своје пројекте није довољно да посече само стабла. Мораће и главе…

 

Прошлост не може да се опере сапуном и водом. Само крвљу.

 

Наша власт одлично познаје анатомију. Тачно зна где смо ми највише шупљи.

 

Лаж је овде у браку са истином. Она је њена лепша половина.

 

Ми се ратовањем не бавимо професионално. То је нама само хоби.

 

Где смо ми највише шупљи? То на нашим факултетима није питање из анатомије, него из економије.

 

Kад мафија и власт раскину своју дугогодишњу везу, коме ће припасти Србија?

 

Није паметно говорити истину, али није лепо ни лагати. Дакле, имате две опције: памет или лепота, па изаберите сами…

 

Исто важи за бебу кад проба да сере на ношу и за политичара да сере на микрофон. Мораш стално да им вичеш браво, да би научили!

 

Нас не треба привести правди, него стварности. Већ дуго смо у бекству од ње.

 

Боље да вашој деци буду узор криминалци, него политичари. Ем, су поштенији, ем, од њих нешто корисно може и да се научи…

 

Чланови књижевних  жирија скоро никад не читају књиге које желе да награде. Да не би кварили мишљење о њима.

 

Град ружи смеће. Новине текстови.

 

Свет се не састоји од два полусвета. Само од једног.

 

Браним се ћутањем. Да ме неко не би напао.

 

Велики број књижевних критичара тврди да је нови роман нашег прослављеног писца добар, али има и оних који кажу да је лош. То су они који су га прочитали.

 

На телевизији објављују само крупне лажи. Немају ситно…

 

Председник је вођа свих навијача и осталих грађана Србије.

 

Нама се ништа не дешава случајно. Чак ни грешке.

 

Редослед пуцања: пукла зора, пук’о кондом, Пући ће и брука…

 

Нормално је да Србијом владају неписмени. Њих највише има.

 

Ракија је моје погонско гориво. Дан некако и прегурам са две – три чашице, али ноћу много више трошим…

 

Ако желите да видите истину, склоните телевизор испред ваших очију. Заклања вам видик.

 

Алеја великана у Београду има много. Само једна од њих је на гробљу, а све остале се налазе у центру града…

 

За разлику од врхунских хотела који имају пет звездица, наш социјализам је имао само једну. Зато је и пропао.

 

Власт је преорала Београд, па сад грађани очекују да ће ту нешто и да никне…

 

Из истог разлога родитељи децу у Србији плаше баба рогом, а власт одрасле опозицијом. Да би били добри и послушни.

 

Не разумем зашто о мени сви причају да  сам глуп и примитиван, кад пола од тога није тачно?!

 

Између дилетаната и експерата у Србији постоји велика разлика. Исти су им само ниво знања и образовања.

 

Влада велика несташица части и поштења. Нажалост, немамо га више довољно ни за кућне потребе, а камоли за државне…