ПРЕКО ПРАГА / ЧЕШКИ АФОРИЗМИ

 

ЈАН СОБОТКА (1944). Писац.

 

Мрачна времена наступају када на власт дођу људи којима је све јасно.

 

Слобода је недељива. Тако је једни имају потпуно, а други је немају нимало.

 

Судећи по неким песницима, Пегаз није био коњ, већ магарац.

 

Када изгубите новчаник, обично изгубите и илузију о поштењу људи.

 

Замислио бих се ја над собом, али то ми изгледа себично.

 

Вредност човека није у новцу који има, већ у новцу који се од њега може извући.

 

Проблеми су се на свету појавили са људима. Може се претпоставити да ће с њима и нестати.

 

Тражите више слободе? Повећаћемо вам кавез.

 

У будућности могу нестати границе, али не и ограде.

 

Где су сад она времена кад је било само десет грехова?

 

Био је попут животиње. Није лагао, није крао и није јурио каријеру.

 

Архимед је имао срећу да његов закон није морао да прође ниједан парламент.

 

Добра реклама вам намеће лек против главобоље на начин да вас глава заболи и да пођете да купите лек.

 

Постоје три врсте лепих ствари. Једне треба имати, с другима живети, а о трећим сањати.

 

Доказано је да човек може живети без воде три дана, без хране два месеца и без правде цео живот.

 

Спорови између родитеља и деце су од памтивека. Једина разлика је ко данас има предност у њима.

 

Образовани ћете постати – ако учите. Мудри – ако мислите.

 

Погледао је истини у очи. И оборила је поглед.

 

Непријатељи нас желе лишити имовине на којој нам пријатељи само завиде.

 

Демократија је праведна као кошарка. За велике и мале важе иста правила, а кошеви су за све на истој висини.

 

Раније су крали само лопови. Данас краду и пристојни људи.

 

Мост спаја обале, али раздваја реку.

 

Генијалци мисле другачије од нас. Зато мислимо да су они будале.

 

Неки грехови су тако лепи да би била штета не грешити.

 

Признање је олакшавајућа околност на суђењу, али не и у браку.

 

Делу без идеологије не пролази вредност .Зато ће увек бити актуелно.

 

Здрав човек има шесто чуло. Шесто је смисао за хумор.

 

Физичар је човек који, када види девојку у базену, помисли на Архимедов закон.

 

 

ЈОСЕФ ЧАПЕК (1887-1945). Сликар и писац.

 

– Имам пријатеље! – Морам рећи зачуђено. И са истим запрепашћењем: чиме сам то заслужио?

 

Људи који виде читав смисао живота само у добром животу не чине добро животу.

 

Мир међу народима зависи од мира међу људима самим.

 

Човек захтева од света све, а од себе ништа.

 

Стварно велике личности природне су у свему.

 

Како волети ближњег, кад је можда још гори од тебе.

 

Живот се не пише, живот се живи.

 

Стварна и сигурна срећа много више је дар мисли и срца, него дар спољашњег света.

 

Костимографи имај свој критеријум представе: „Тривијална представа, није било ниједне промене костима.“

 

На премијери костимограф шапуће дубоко тронут: „Сјајно игра овај костим на господину Икс“!

 

Најбоља ствар би вероватно била представа без аутора, без текста и, можда, без глумаца, јер све то само омета успех режисера.

 

Живети на рачун других – то је такође врста канибализма.

 

У потрази за одговорима наилазите на питања.

 

Човек је по својој природи створење незадовољно свима другима.

 

Новац је покретачка, продуктивна снага корупције.

 

Најнесрећнији су они људи који се у себи досађују.

 

Од два различити мишљења, увек побеђује гласније.

 

Дисциплина не постоји да ограничава слободу, већ да је ствара.

 

Ја сам максималиста којем ни то није довољно.

 

Не постоје лоше истине, постоје само лоша искуства.

 

Слика жели да буде сликана, а не завршена.

 

Књига живота је пуна узвичника и упитника.

 

Не можете веровати једни другима? Онда не можете ни помоћи једни другима.

 

 

 

КАРЕЛ ЧАПЕК (1890-1938). Прозаист, драматурт, аутор фантастике и новинар.

 

Ко мисли само на себе, губи из вида свет.

 

Хумор је најдемократскији облик људског живота.

 

Ниједно херојство не може да се планира; може само да се догоди.

 

Само будала не сумња.

 

Новинар се, по правилу постаје тако што човек због младалачког неискуства почне да пише за новине.

 

Животне вредности плаћају се животом.

 

Много тога је измишљено, да не бисте морали да мислите.

 

Не говоримо о томе да је потребно милосрдно помагати сиромашне; потребно је сиромаштво немилосрдно ликвидирати.

 

Краљевство лажи није тамо где се лаже, већ тамо где се лаж прихвата.

 

Борбу је створила природа; мржњу је измислио човек.

 

Мало шта је боље организовано од такозване спонтане побуне.

 

Новинари помало личе на Данајеве кћерке које су богови осудили да вечито сипају воду у буре без дна.

 

Оштроумље – је украс мушкарца као перје и канџе код петла.

 

Разум нас учи да се морамо прилагођавати људској глупости.

 

Бити мали, несрећан и несавршен – то је судбина добрих и храбрих.

 

Мислим да је ово добра дефиниција, јер апсолутно тачно и уравнотежено ништа не објашњава.

 

Познати су ми разлози револуције у Мексику, али ништа не знам о разлозима свађе најближих суседа. Та особина савременог човека назива се космополитизам и настаје као резултати читања новина.

 

Напишите за џепароша, који је осуђен тридесет пута, да је познати џепарош-повратник – и он ће вас тужити за повреду угледа, при чему ћете изгубити парницу.

 

Привезана коза: «Како је мали овај свет!»

 

Када животиње туку, њихове очи добијају људски израз. Колико је човек морао страдати, да пре него што је постао човек?!

 

Као што је познато – што виши положај човек заузима, то је краћи натпис на његовим улазним вратима.

 

Што је сложенија радња, то су једноставнији ликови.

 

 

Како често гледамо куда одлази дим, уместо да се заинтересујемо одакле дува ветар.

 

Како је понижавајуће за човека да игра улогу човека.

 

Једна од највећих несрећа цивилизације: учена будала.

 

Диктатор: Постигао сам истомишљеност. Сви ме слушају.

 

Тиранин филозофима: Ја ћу доносити одлуке, а ви ћете за њих тражити оправдања.

 

Тиранин: Ви, бедници, ја сам од вас створио славан народ!

 

Доказ да стварно не желимо рат: ратујемо без објаве рата.

 

Неутралност? То значи зарађивати на рату који воде други.

 

Кад немам шта да радим, радим.

 

Садашњост: И ја ћу једном бити славна прошлост.

 

Неуспех: неискористити прилику. Успех: злоупотребити прилику.

 

Атила: И ја хоћу мир, али хунски.

 

И на згаришту неко подгрева своју супу.

 

Рат за колонију. Сачекајте мало, прљави дивљаци: ускоро ћете постати наши срећни грађани.

 

Пчела: Много се прича о мојој вредноћи. Што се мене тиче, више се поносим својом жаоком.

 

Хвала Богу, споразум је склопљен; сада морамо пронаћи начин како да га кршимо.

 

Постоји неколико начина да уништите сопствени врт. А најбољи је да га поверите на одржавање баштовану.

 

Испоставило се да и са животињама морамо бити искрени.

 

Извештај: У нападу смо спалили још неколико села. Преживели мештани приредили су нашој војсци веома топао дочек.

 

Адам је убрао незреле плодове и зато је прогнан из раја. Од тада плодови дрвета знања остају незрели.

 

Договори постоје зато, да би их испуњавали слабији.

 

Целе недеље није била ниједна светска катастрофа! Зашто ја купујем новине?!

 

Ако се жена не преда, она побеђује, а ако се преда, диктира услове победнику.

 

Дубина: А кад бисте знали какве ја имам корене.

 

Сам по себи скакавац још није казна Божја. Казна постаје кад их је много. Тако је и са будалама.

 

Све је истина: човек набавља пса да не било осећаја усамљености. Пас заиста не воли да буде сам.

 

Мушкарац може да издржи све, осим суза жене, чији је узрок – он.

 

Владар: Ја вам наређујем да ме плаћате, а ви ме плаћате да бих вам наређивао.

 

У редакцији: Ево вести да је пронађено средство против куге. А знате ли, да ли је наша партија за кугу или против?

 

Што се тиче Страшног суда мислим да Господ Бог неће моћи да суди грешницима, јер их сувише добро познаје.

 

Критичар: Критиковати – значи објашњавати аутору да он не ради тако како бих ја радио, кад бих знао.

 

Неуобичајени случајеви обично се понављају.

 

Хумор је увек помало заштита од судбине.

 

Много тога је измишљено, да не би морало да се мисли.

 

Свако чудо мора пронаћи своје објашњење, иначе је једноставно неподношљиво.

 

У Светом Писму тачно пише: понекад се зидови руше једним криком. Али једним криком ништа не можеш да изградиш.

 

Међународни споразум… Да, наравно, али с ким ми ратујемо – то је наша унутрашња ствар.

 

Дипломатија: Ми, наравно, осуђујемо насиље, али смо спремни да испоручујемо оружје.

 

Легитимна влада је она која има предност у артиљерији.

 

О вољи народа обично говоре они који му наређују.

 

Ниједна туђа жртва у име мира не може се сматрати превисоком.

 

Најбоље мисли долазе из глупости.

 

Војници, ви сте учинили све што сте могли за величину нашег народа. Од њега је остала само половина.

 

Вук и коза: Договарамо се на економској основи: ја нећу јести твоју траву, а ти ћеш ме заузврат добровољно снабдевати твојим месом.

 

Владар: Дао сам блистави пример љубави према домовини: присилио сам три стотине хиљада људи да се жртвују.

 

Никога не оговарам. Само говорим шта мислим.

 

Замислите каква би тишина наступила кад би људи говорили само о ономе што знају.

 

Генерација – то су углавном људи који су задовољни једни другима; генерација старијих – то су, пре свега, људи који су незадовољни једни другима.

 

Грађански рат. Ура! У име народа истребићемо сами себе.

 

Млада генерација је уверена да с њом долази бољи свет; стара гарда је убеђена да са њом бољи свет нестаје.

 

Морамо имати стрпљење за живот јер је вечан.

 

 

 

ВАЦЛАВ ДУШЕК (1944). Писац.

 

Казна за бигамију – две таште.

 

Жене никад не лажу – оне само верују у оно што говоре.

 

Летећи тањири нису ништа ново – они су стари као брак.

 

Писци, чувајте наше шуме! Пишите између редова! “

 

Постао је класик за живота. Нико га не чита.

 

Фраза – мишљење у униформи.

 

Невоља са сведоцима је у томе што много тога памте.

 

Велики прасак – почетак универзума или завршетак брака.

 

Здравље не може да се плати новцем, али то не можете да објасните свом лекару.

 

Главна дужност оца детета је да учествује у његовом зачећу.

 

 

 

 

ВЛАДИСЛАВ БОЖЕДАЈ. Психолог и афористичар.

 

Зарђалим мозговима потребна је гвоздена рука.

 

Кад родиш мудру мисао, не заборави да је усвојиш.

 

Није толико страшна вештачка интелигенција, као они који немају природну.

 

Нада у бољу будућност је наше главно наслеђе.

 

На свету нема ништа искреније од самообмањивања.

 

Да би уживао сваки дан у животу, треба да будеш мазохиста.

 

За завист је потребно двоје, за љубомору троје, а за глупост је довољан и један.

 

Време пролази брже, ако јуриш за њим.

 

Чак и ако мушкарцу нема шта да се узме, жена ће му узети и то.

 

Смисао живота је као падобран: добро је имати основни и резервни.

 

Природа не трпи празнину и зато је тако много пуних себе.

 

Правилно одбачени мушкарац поново пада пред ноге жена.

 

Једном ћеш схватити да је два пута боље.

 

Заблуделе овце прве шишају.

 

Жеља да се живи боље, спречава да се живи добро.

 

Жена припада оном мушкарцу који ју је лишио самосталности.

 

Љубав без улагања не даје дивиденде.

 

Сазнавши шта човек жели, схватиш зашто му ниси потребан.

 

Ако гориш од жеље, немој нас гушити димом!

 

 

ФРАНЦ КАФКА (1883-1924). Романописац и аутор прича.

 

Човек може да се промени само нагоре.

 

Не губите време тражећи препреке: можда и не постоје.

 

Смисао живота је у томе да има свој крај.

 

Перо није инструмент, већ орган писца.

 

Пут од главе до пера много је дужи и тежи него пут од главе до језика.

 

Дух постаје слободан, тек када престане да буде ослонац.

 

Кроз рај порока долазиш у пакао врлина.

 

Шта ја имам заједничко са Јеврејима? Једва да имам било шта заједничко са собом.

 

Пошто није могло бити горе, постало је боље.

 

Онај ко тражи – не пронађе, али онај ко не тражи – биће пронађен.

Људи који немају чиме да се хвале, хвале се својом несрећом.

Никада не очајавај, чак ни због чињенице да не очајаваш.

Свака револуција испари и иза себе остави само шљам нове бирократије.

 

Дон Кихотова несрећа није његова имагинација, него Санчо Панса.

 

Кад је човек сам, увек је у лошем друштву.

 

Често је сигурније бити у оковима, него бити слободан.

 

У борби тебе и света, увек стани на страну света!

 

 

(Избор и превод са чешког Александар Чотрић)