Датум објављивања: 30.07.2021

Стеван Р. Стевић: АКО ПАПИР ТРПИ СВЕ, ШТА ЛИ ТЕК ТРПЕ ЧИТАОЦИ

 

 

Ми смо поносни на своје претке. Они на нас нису.

 

Тројни пакт, варшавски пакт, НАТО пакт… Све ми то личи на пакт са ђаволом!

 

Држава под кључем, људи затворени у четири зида… Само су још лопови на слободи.

 

У доба короне, за мушкарце више ни кафана није сигурна кућа.

 

Отворен је државни затвор. Добро је, сад бар има мјеста за све.

 

Чувајте се оних који вам љубе руке. Не зна се кад ће почети да гризу.

 

Ако папир трпи све, шта ли тек трпе читаоци.

 

У политичкој кухињи више нема хљеба. Има само игара.

 

Они су нас навукли на танак лед, а сами смо се оклизнули.

 

Ратови се завршавају да би наступио мир. Не знам зашто онда ратови и почињу.

 

Нису они продали државу. Поклонили су је.

 

Вољом бирача и ја сам постао народни посланик. Али, све има своју цијену.

 

Ред у банци, ред у пошти, ред испред амбасаде… То је неред у коме ми већ дуго живимо.

 

Због несигурне садашњости и страха од неизвјесне будућности, многи су уточиште потражили у сјенци прошлости.