Датум објављивања: 07.10.2022

Стеван Р. Стевић: ЉЕПОТА ЈЕЗИКА ИТД

 

 

 

  • Кренули су ниоткуд и стигли до нигдје…

  • Ми чврсто држимо конце у својим рукама. Нажалост, други затежу…

  • Више се не чује школско звоно. На школи је освануо катанац…

  • Кавез је ипак само кавез, макар му решетке биле и од злата…

  • Музика нас често понесе, али нас текст пјесме брзо смири.

  • Има неких даљина којима многе близине нису – ни близу…

  • Нажалост, многи су близу одлуке да оду негдје далеко…

  • Кад учитељица живота (историја) промијени партију, почиње ревизија догађаја из прошлости…

  • И мушкарац би могао да буде срећан у браку, кад би му то жена дозволила…

  • Обилазили смо Титову пећину и Титов тунел, били смо у Титовој вили и у Кући цвијећа… а њега нема.

  • Проблеме смо стварали трчећим кораком, а рјешавамо их корак по корак…

  • Нашли смо се у великим проблемима: Нисмо се снашли…

  • Једино наш град током цијеле године има “затворене базене”…

  • Љепота језика је у томе што се не говори само ријечима, него и рукама…

  • Казаљке се и даље поклапају, али нико више не мисли на мене…