Датум објављивања: 09.08.2020

ЧОТРИЋУ ПРИЗНАЊЕ “АФОРИСТИЧАР ГОДИНЕ”

 

       Књижевник и уредник сатире у “Жрнову” Александар Чотрић (1966) добитник је прве награде за афоризме на 12. Конкурсу за афористичара године у оквиру манифестације “Летњи улични ерски кабаре” коју организује Библиотека “Љубиша Р. Ђенић” из Чајетине на Злабитору, саопштио је организатор.

 

       На овогодишњем конкурсу учествовао је велики број квалитетних афористичара из земље и региона, а победнике је одредио жири у саставу:  др Слободан Симић, афористичар – председник, Нешко М. Илић, афористичар, Зоран Богдановић, афористичар и Љиљана Ракић, библиотекар. Они су, како истичу, имали тежак задатак, на који су уз максимално ангажовање и сву стручност одговорили.

        Прва награда, која је припала Александру Чотрићу, састоји се из плакете и пет дана боравка на Златибору за две особе. Другу награду, продужени викенд на Златибору за две особе, освојио је Горан Иванковић из Љига, а трећа награду – викенд на Златибору за две особе, припала је Василу Толевском из Скопља (Северна Македонија).

        Због епидемиолошке ситуације, традиционална туристичко-уметничка манифестација “Летњи улични ерске кабаре” неће бити одржана у августу, а победницима ће плакете и ваучери бити достављени на кућне адресе.

       Чотрић је четврти пут постао победник овог престижног међународног конкурса.

НАГРАЂЕНИ АФОРИЗМИ: 

 

Епидемија је смртоносна. Међу првима је умрла демократија.

 

Депресија коју најављују економисти није ништа у поређењу с депресијом коју најављују психијатри.

 

Ми смо толико гостољубив народ, да нам се и епидемија вратила.

 

У нашим болницама зна се неки ред. Онај за прегледе направљен је за пет година унапред.

 

Ко добије посао преко странке, мора да финансира странку преко посла.

 

Можеш да се убијеш од писања, али од њега не можеш да живиш.

 

С обзиром на то шта смо све чули у изборној кампањи, добро је што политичари не испуњавају своја обећања.

 

Одлучио је да пређе у опозицију. Боље се плаћа.

 

Демократија је још у повоју, а радничка права у пеленама.

 

Држава је изашла из медија. Да би у њих ушла владајућа партија.

 

Посланик је у скупштини рекао шта мисли. Одмах после тога приведен је на трежњење.

 

Капетан последњи напушта брод који тоне. Мора да објашњава путницима да је све у реду.

 

А где сместити бираче који на изборима гласају за Наполеона?

 

Некад су телевизије имале програме, а данас постоје програмиране телевизије.

 

Страначако запошљавање не процесуира се због страначког судства.

 

Неки интелектуалци требало би да одговарају и за неизговорено.

 

Српски поздрав: Догодине у Призрену! Српска стварност: Догодине у Франкфурту!

 

Данас ни Иво Андрић не би био читан, да га не цитирају на Фејсбуку и Твитеру.

 

Нису они психијатријски случајеви, него правило.

 

Ако је ово сан, пробудите ме. Ако је стварност, успавајте ме.