Српска

Муслиманско-хрватска федерација у Босни и Херцеговини је, дакле, ратна творевина; стварала се и озваничена у рату и из рата је таква стигла на мировне преговоре у Дејтону - са посве израженом жељом да створе јединствену Босну и Херцеговину, државу у којој Срба или неће бити, или би оно мало што их преостане морали да буде - што помуслиманчено, што поунијаћено.

Они којима је данас Бања Лука дијаспора, којима је данас Цетиње дијаспора (отишла је, сећамо се, та иста награда једном и у Црну Гору), сутра ће казати да им је и Призрен дијаспора, а с таквом памећу не би требало да се зачуде ако им ускоро и Краљево, и Ниш, и све ближи и ближи градови почну да полако постају дијаспора; градови ближи сајамском одбору и жирију сајамском, па временом и многима око њих.

Балкан је вековима представљао игралиште империја, не зато што су оне биле заинтересоване за сам регион него зато што је постао арена за одмеравање снага великих сила.

Међутим, нема никакве сумње да и ако пристанемо на то да нема паралелизма између Косова и Српске, чим буде склопљен споразум Београд-Приштина питање статуса Српске биће стављено на дневни ред.

Измишљају се нови и све маштовитији „злочини Срба“, како би се, онда, пројектовали четврт века уназад, све са циљем да се Срби произведу у вечите злочинце