Уметност

– Је л` болио пад са облака, анђеле? – прозбори мушкарац.Љубица се зацрвени и погну главу док јој се другарице разбежаше свака на своју страну.–  У реду је, ја ћу остати са тобом док рана не зарасте –  рече јој помало шаљивим тоном.

Добри мој Лука, видиш ли како нам кују синџире налик књигама. Оним које нас одвргавају од ђедова и очева, од памћења и Бога. Неће више имати никога у јадним Србијицама да нас помене. Да нас брани памећу. Овде је она забрањена. Памет се купује по пијацама и кафанама, као што се некад куповаше: вегета у  Румунији, фармерке и перлон чарапе у Русији . Сада све можеш да купиш.Сада и децу продају, крстове и тапије...Завладало неко јаловиње и настрани. Очадио нас страх већи од онога у сулундарима.Добри мој Лука, ако си у близини, наврати на по једну.Нема се са киме ни попити,а да ти чашицу не натруни.

Смрт онога кога волимо почетак је нашег умирања, и једина разлика између особе са којом смо се заувијек растали и нашег оjађеног постојања након тога, јесте у томе што смо при томе само свједоци наше властите смрти.

Антологија Беолурске духовне поезије, приредио академик Иван Алексејевич Чарота. Превод: Дајана Лазаревић, издавач: Computech doo Београд 2019.