Кочићев дан у Београду ове године у знаку завјета српских писаца за очување српске ћирилице

            И овогодишњи Кочићев дан у Београду – као дио традиционалне манифестације Кочићев збор – почео је у Алеји великана на Новом гробљу, гдје су књижевници из Српске Ранко Рисојевић и Зоран Костић, из Србије Видак Масловарић, Новица Соврлић и Душко М. Петровић, из Румуније Љубица Рајкић и шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић упалили свијеће и положили цвијеће на гроб Петра Кочића, једног од најзначајнијих писаца српског реализма.

            – Долазак на Кочићев гроб за писце је право мало ходочашће – рекао је књижевник Ранко Рисојевић – јер је он својим дјелом без претјераних метафора говорио као месија о смислу нашег постојања. Кочић нам је оставио прије свега један језик, врло значајан језик. Он је један од тих по којима је стварана норма српског језика и савременог српског језика. Оставио нам је приповјетке, публицистичке радове, а исто тако и као трибун оставио нам је у аманет ту нашу ангажованост.

            Послије Ранка Рисојевића, који је говорио испред Удружења књижевника Републике Српске, пред Кочићевим гробом говорио је Милован Витезовић, председник Удружења књижевника Србије.

             – Језик снаге и стила којем сам био посвећен још од ране младости јесте Кочићев језик. Ја мислим да се он чита, хтели ми то или не. Питање је колико одмичемо у читању и уверен сам да је о њему, нећу рећи све речено, али доста је речено, али треба и понављати. Јер сви ми писци имамо исту молитву „о, Господе, дај нам језик…“ – рекао је Милован Витезовић и посебно нагласио да је Кочићев гроб право мјесто на којем се српски писци завјетују да наредних десет година истрајно и организовано раде на очувању српског језика и писма, те да ће Удружење књижевника Србије позвати писце, професоре, учитеље, све који желе да се посвете очувању српске ћирилице, као писма којим је писао Свети Сава, који је Вук реформисао, којим је писао Петар Кочић и којим данас пишу сви српски писци.

            Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији, рекао је  да  Представништво и ове године настоји да на најбољи начин организује окупљање на Kочићевом гробу и да, како је навео, изнова покаже значај очувања српске културе, традиције, језика и писма.

           – Kочић је томе дао значајан допринос: и оним што је чинио у политици, а наравно прије свега и највише својим дјелима – рекао је Цицовић истакавши изузетно велику и важну улогу Петра Кочића у очувања културе, традиције и језика, као и српског националног идентитета.   

            Цвијеће су књижевници и шеф Представништва Републике Српске положили и пред споменик Кочићу у Чубурском парку, у којем прошле године Удружење књижевника Србије поставило и споменик читаоцу књига.

             Пјесник Зоран Kостић је рекао да су „судбина српског језика и српског народа кроз историју јиспреплетена“, те додао:

            – Нисмо били довољно будни, нисмо имали довољно однос према језику који је имао Петар Kочић. И многи његови сљедбеници, и његови истомишљеници, славни браћа Ћоровић, Шантић, говорим о писцима из БиХ у којима је сазријевала та мисао о томе да се мора опстати , а да би се опстало на том простору на коме од искона живимо мора се опстати у језику. Ја зато говорим да је Република Српска плод њихових учења и њихових порука и ми смо данас пред спомеником једног од твораца Републике Српске – напомиње књижевник Зоран Kостић.

           У свечаној сали Удружења књижевника Србије одржано је и традиционално књижевно вече посвећено Петру Кочићу. Пред пуном салом говорили су: Милош Јанковић, заменик председника Удружења књижевника Србије, Ранко Рисојевић у име Удружења књижевника Српске и Новица Соврлић, председник Друштва књижевника Косова и Метохије. Јанковић, Рисојевић и Соврлић говорили су и своје пјесме, као и: Љубица Рајкић, Зоран Костић, Мирослав Алексић, Ристо Василевски, Срђан Опачић и Душко М. Петровић.

            Кочићевом дану у Београду присуствовала је и Весна Малишић, праунука