Датум објављивања: 04.02.2020

Пред иконом Светог Саве

На традиционалном Светосавском књижевном конкурсу, који Друштво „Свети Сава”, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, расписује и спроводи сваке године за ученике основних и средњих школа Србије, Српске и расијања, Доротеја Тошић, ученица 7/4 разреда Основне школе “Иса Бајић“ у Кули освојила је прво место у категорији ученика основних школа.  После уручења нагараде, читања и аплауза, фотографисали смо Доротеју заједно с татом, мамом, братом и сестром у холу Народне библиотеке Србије 25. јануара ове године и сада њену причу “Пред иконом Светог Саве” објављујемо  у часопису Жрнов.

<>

Стојим пред Твојом иконом и скрушено сагињем главу пред Твојом светошћу. Клањам се Твом лику и кроз главу ми пролазе мисли, а кроз срце осећања поноса и стида у исто време. Поносна сам што сам део рода испред ког стојиш Ти. Схватам да је та седа глава била дете, као што сам ја сада, када је кренуло у вечност и стид ме је што смо те изневерили. Свети Оче, ми данас не живимо твоју Љубав и Твоју мисао и то ме плаши.

Једно дете крчило нам је пут пун искушења и препрека и оставило је свој траг за сва времена. Ми данас лутамо, не пратимо Твоје стопе, не идемо Твојом стазом и не знамо где ћемо стићи.

Свети Саво, Ти који си заменио меку принчевску постељу испосничком келијом, свилу и кадифу скромном монашком ризом, који си пришао ближе Богу ради свих нас који долазимо иза Тебе, помози нам сада. Помози да будемо бољи, да не меримо једни друге по томе колико имамо, него какви јесмо.

Учинио си да твој народ буде здрав и просвећен, а данас знање није на цени. У школи гледамо само да добијемо што бољу оцену, не видимо корист од учености. Смејемо се другарима који читају књиге, који знају више од осталих, ругамо им се и зовемо их „штреберима“. Не пишемо ћирилицом и заборављамо свој језик. Пишемо „nznm“, „wow“, „cool“, „super“, заборавили смо наше лепе топле српске речи, ми причамо смајлијима. Смејемо се ако неко носи старе патике, ако нема најновији модел телефона. Не гледамо се у очи, већ у екране. На друштвеним мрежама се правимо да смо оно што нисмо, смејемо се туђој несрећи и беди, угледамо се на најгоре. Не стидимо се што не поштујемо старије, све нам је смешно и ништа нам није свето. Родитељи стално раде и немају времена за децу. Неки да би преживели, а неки да би имали што скупљи ауто, што већу кућу, да би се хвалили и разметали скупим путовањима. Јеси ли нас томе учио?

Свети оче Свети Саво, помози Свом роду да опет будемо велика сложна породица, да нисмо једни другима душмани, да брат не мрзи брата, да се не отимамо о пролазност, да будемо заједно у добру и у злу, да помогнемо и опростимо једни другима, да погледамо свет Твојим очима.

Осам векова светлиш нам у свакој тами, блажиш нам ране, прекореваш и опрашташ, показујеш пут, дижеш нас када посрћемо и падамо. Помози мом другу да оздрави, мами моје другарице да нађе бољи посао овде и да јој се врати из далека, помози да обновимо цркву и школу, да будемо здрави, да боље учимо. Помози нам да устанемо, да се сложимо и да Те пратимо до тамо где си нас пре осам векова повео.

Амин