Датум објављивања: 15.04.2020

Стеван Р. Стевић: ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛАТО?

 

– есеј – 

 

 

Чим се човјек роди, живот га зароби, набаци му велики самар и тешке окове. И тако натоварен, тумара кроз живот, све док му смрт не дође за врат…

У почетку, сви у породици се радују да дијете што прије прохода и да проговори. Али, кад проговори, одмах почну забране: Ћути овом, ћути оном… Ћути, слушају ђед и баба, ћути, чуће мама и тата. Срамота, шта ће рећи родбина: стрина, тетка… (стричеви, мање-више). Kад се роди млађи брат или сестра: опет ћути, видиш да спава, ћути, пробудићеш дијете.

Kад пође у школу, опет забране: ћути, чуће учитељ, ћути, како те није стид, шта ће рећи наставник. У средњој школи: ћути, слуша професор, ћути, како те није срамота због друге дјеце… На факултету, поготово: одрастао си човјек, пази како се понашаш пред професорима, пред колегама, ћути…

Да би се додворио дјевојкама, мораш да пазиш како се понашаш у женском друштву: пази шта причаш, пази како се изражаваш. Гледа те “свијет”. Kад се ожениш: не смијеш „свакако“ са супругом, пази како се опходиш према њој. Kако те није срамота, не смијеш тако пред „туђим инсаном“. Најбоље је да ћутиш. Kад дијете „дође“, опет, ћути, спава… Пробудићеш га, једва сам га успавала.

На послу је још горе: ћути, чуће шеф. Не можеш тако, ваљда се зна ред. Јеси ли прочитао кодекс…? Гдје ти је васпитање и кућни одгој? Не може се тако са колегама, поготово са женама…

Kад остариш, опет иста прича. Матор си човјек: ћути. Пази како се опходиш према млађима, поготово према ђеци, треба да их “сјетујеш”, а не само да причаш празне приче. Боље је да ћутиш. Није то више твоје вријеме. Видиш да су дошле нове генерације.

И тако, живот човјека зароби, стави га под своје, наметне му многобројна правила, норме, над главом му висе закони: Овако је по закону о саобраћају, овако по Закону о јавном реду и миру, овако по Kривичном закону, овако по Закону о радним односима, по Закону о образовању, по Закону о универзитету… А уз све то, постоје и неписана правила: Не смијеш ово, не смијеш оно… Само, ћути!

Да није проговорио док је био још сасвим мали, човјек би сигурно остао мутав. Џаба му то што постоје и закони који су на његовој страни: Закон о људским правима, Закон о слободи изражавања, закон о … Ћути! И уз ове законе иду забране: пази шта причаш, цензура; води рачуна како пишеш, рецензија; опрезно са рачунима, стиже ревизија.

Све ми се чини да није без разлога измишљена ни филтер цигарета. Можда баш због тога многи пожеле да бар понекад запале ону без филтера. Али, не може. Нема. Пуши оно што ти се нуди, и ћути…

Ваљда због свега тога неки и данас вјерују да је ћутање злато. Макар од тог злата били направљени и ланци у које нас је живот оковао.

Али, док ми ћутимо (и трпимо), многима се ријечи позлатише.