Датум објављивања: 24.07.2021

Душко М. Петровић: КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ ВАЛЕНТИНА ИНЦКА

илити ниске страсти Високог представника

 

            Да је жеља за забраном негирања „геноцида“ у Сребреници била истинска жеља и уверење Високог представника Валентина Инцка, он би то урадио у време док је био у пуном капацитету, а не у цајтноту, у трену падања заставице на сату који откуцава последње тренутке његове високости. Овако, све највише личи на полагање свог јајета у туђе гнездо, тј. Инцко је увалио кукавичје јаје у гнездо новоименованог Високог представника Кристијана Шмита.  

             Да све буде и од најгорег горе, врло је могуће да ће то кукавичје јаје Шмит чувати као да је његово и обрадоваће се шта год да се из њега излеже. Ово уверење градим на чињеници да ни у једном документу који се бави именовањем и послом Високог представника у БиХ не пише да он треба да ради и на прикључењу БиХ у Европску унију, а новопостављени је већ пожурио да изјави (за Дојче-веле) да ће се, поред сарадње са „међународном заједницом“, ангажовати и на путу БиХ „ка Европској унији“. Како знамо да су се и Република Српска, и муслиманско-хрватска Федерација у БиХ већ изјасниле за ЕУ, али се дубоко разилазе око не-могућег прикључења НАТО пакту, то Шмитово ангажовање на путу БиХ у ЕУ ваља схватити као настојање да тај пут води кроз НАТО, а све је опет у јако блиској вези са Шмитовим односом према подметнутом јајету, јер ако би успела наметнута забрана негирања „геноцида“, успело би и ненаметнуто заборављање НАТО злочина у БиХ, заборављање бомбардовања Срба бомбама са осиромашеним уранијумом.

            Но, вратимо се Инцку. Шта је то што би га могло натерати или инспирисати да уради то што је урадио?

            Не верујем да му је ико, а камоли баш све сарајевске чакије запретиле да живу главу неће из Босне изнети?

            Да му нису бушили гуме на ауту?

            Можда су га укебали на камари са туђом ханумом.

            Да га нису окитили доларима и еврима?

            Или му увалили покварено месо у шиш-ћевапу?

            Или запишали сутлијаш?

            Запретили сунећењем?

            Заиста је, заиста велика непознаница шта су му урадили, тј. у каквој ли је и коликој нужди био Инцко кад толико тога и таквога иза себе оставља?!

            Скоро да је сада свеједно је ли у питању био голем страх или ниска страст – чињеница је да Инцко није био на висини Високог представника.

            Чуо сам да Сарајлије које нису добро упућене у ову игранку причају како су му Срби нешто дали – да добију разлог за излазак Републике Српске из БиХ. Они ретки који мисле знају шта је и како било с Инцком мисле да ће им то Амери или бар њима подређена Европска унија кад-тад рефундирати. Свашта свако прича.

            Ово није први пут да је ниска страст надвисила претпостављену моралну висину. Истовремено, колико год да је нека намерно погрешна одлука неког Високог представника над БиХ била значајна за односе у тој земљи, па и у свету, свако то морално посртање или и морални крах убрзо би га код оних којима је нанео штету учинило неозбиљним, небитним,  неуважаваним и као званичника, и као човека, а код оних који су тим неморалом нешто ућарили спао би на ниво за који се обично каже: „Лако је мени са њим“. Да је макар институција која их поставља на иоле вишем нивоу – не би им то дозволила.  

           Било како било, несрећна је свака земља на чијим је теразијама на једном тасу лаж, а на другом истина, па не превагне истина, него се лаж силом намеће.

           Независна међународна комисија утврдила је истину, а Инцко је наредио лаж. Тако је у БиХ, а верујем да се ни свет неће двоумити: једни ће прихватити истину, а други лаж.

            С мог прозора гледано, док сам у Србији могу да кажем да није било оног чега није било, али при сваком преласку преко Дрине мораћу прво да се сетим вербалног деликта из брозоморног времена комунизма у покојној Југославији, а потом и Хитлеровог фашизма са прогонима и убијањима свих који не подржавају њега и све његово, те да добро упамтим: кад год буде „је ли било геноцида у Сребреници“ да буде и оно пркосно: „Не! Није било“.  

             Историја Срба с обе стране Дрине, обавезује нас да на сваки фашизам, па тако и на овај који се опасно надвио над БиХ, одговоримо непослушно: НЕ!