Коме је данас Бања Лука дијаспора, сутра ће му бити и Краљево, Ниш…

Академија наука и умјетности Републике Српске добила је 2017. године, за објављен први том Енциклопедије Републике Српске, Награду за издавача из дијаспоре.

Академија наука и умјетности Републике Српске јесенас је (2018) за књигу Љиљане Шево Културна баштина Републике Српске /The Cultural Heritage of Republika Srpska добила такође Награду за издавача из дијаспоре.

Наравно, Академија наука и умјетности Републике Српске је заслужила да за своја одлична издања добије висока признања на сваком сајму књига, па и на овом београдском. Питање је само: да ли се Академија наука и умјетности Републике Српске налази у дијаспори?

Да је награда која две године узастопно иде у Бању Луку названа Награду за издавача из дијаспоре и региона, не би било проблема, а овако – то је велики проблем и велика, заиста велика срамота и Међународног београдског сајма књига, и сваког члана сајамског Одбора, и сваког члана жирија на том сајму.

Срби у Босни и Херцеговини су више од дванаест векова своји на своме и у неколико махова су били са Србима из Србије и у истој држави. Нису Срби у БиХ дошли из Србије, као што су дошли у Мелбурн, Минхен, Париз, Чикаго…

Бања Лука није српска дијаспора!

Они којима је данас Бања Лука дијаспора, којима је данас Цетиње дијаспора (отишла је, сећамо се, та иста награда једном и у Црну Гору), сутра ће казати да им је и Призрен дијаспора, а с таквом памећу не би требало да се зачуде ако им ускоро и Краљево, и Ниш, и све ближи и ближи градови почну да полако постају дијаспора; градови ближи сајамском одбору и жирију сајамском, па временом и многима око њих.

Срби су у овом тужном региону већ превише издељени; не измишљајте свако мало неку нову дијаспору, не делите нас још и на – како рече један сатиричар – неспорне и дијаспорне Србе.