У као ујдурма!

Душко М. Петровић

 

         Велика је моћ говора, а још већа кад се оно што је јасно и лепо казано потом и запише – да остане и за нека друга времена.

         Велика је и снага само једне речи на правом месту и у правом трену изговорене или записане, а тек што је још и лепо кад се њена снага у јасном заједништву са другим речима повећава, доснажује.

         И свако слово има своју снагу – и у речи, и у реченици, а посебно у именима, називима…

         Ако оставимо сад пострани све оне лепоте и радости тренутака у којима се једноставном језичком игром, премештањем, додавањем или изузимањем само једног слова из неке речи добија нова реч и/или чак ново значење целе реченице и позабавимо се само словом које је, не лепом језичком, него прљавом политичком игром избачено из једног важног назива, те погледајмо колико то само једно слово може дрско и безобразно променити и тај назив, и све што се испод њега догађа, припрема и мешетари.

         Реч је, наравно, о слову које је било значајан део назива муслиманско-хрватске федерације, а које је касније безбели великом ујдурмом нестало из тог назива.

         Но, кренимо редом.

         Муслимани и Хрвати Босне и Херцеговине почели су љубав и савез везивањем застава 1992. године пред хотелом Холидеј Ин у Сарај’ву, па су своју љубав обилато хранили сваки својом мржњом и сваки својим злочинима над Србима, па како су се повремено и међусобно убијали, приморани су да своје крваве походе кроз рат против Срба крунишу војно-политичким браком 18. марта 1994. године у Вашингтону – склопили су, пред својим каубојским шефовима: Муслиманско-хрватску федерацију у Босни и Херцеговини.

        Муслиманско-хрватска федерација у Босни и Херцеговини је, дакле, ратна творевина; стварала се и озваничена у рату и из рата је таква стигла на мировне преговоре у Дејтону – са посве израженом жељом да створе јединствену Босну и Херцеговину, државу у којој Срба или неће бити, или би оно мало што их преостане морали да буде – што помуслиманчено, што поунијаћено. Та се жеља није могла и тако јавно изразити, па су на брзу руку отфикарили из свог назива оно муслиманско-хрватска и још брже почели говорити о грађанској БиХ, о држави грађана без обзира ко је које вере и закона; укратко, остало им је и почело се све чешће користити назив: Федерација у Босни и Херцеговини.

Остало им је и и тако је и у Дејтону увек изговарано то значајно слово у.

         Дејтонски  споразум донео је не само крај рата, него истовремено и државно уређење међународно признате Босне и Херцеговине, која је – по том споразуму и по Уставу као његовом саставном делу – унија два ентитета:

Републике Српске и

Федерације у Босни и Херцеговини (муслиманско-хрватске федерације).

Кад се и како изгубило то значајно слово у, кад је и како Федерација у БиХ постала Федерација БиХ – то вероватно знају само они чија је то ујдурма и била.

           Живимо у свету у којем се свакодневно ваља борити и изборити са све већим бројем непотребних информација којима нас с големом страшћу са свих страна бомбардују, па нам тако у том сваштарењу често, најчешће, оно битно или и најбитније прође поптуно незапажено. Разбијањем Југославије разбијен је и њен инфо простор, па сада свака нова државица има свој инфо системчић у којем, наравно, има вести које могу бити интересантне и за околне државице, или оно макар на то само личе, али је, сигурно, највише оних вести и коментара који се врте само у оквиру сваког тог посебног системчића. 

           У Србији, тако, срећемо и људе који су, што због тог системчића, што због окупираности својим личним мукама, помислили да је Република Српска у овом последњем рату хтела (“па и још покушава”) да – милом или силом! – изађе из Федерације БиХ?! Таквима је тешко објаснити да у БиХ нема такве Федерадије, а још теже да то што у шехер Сарај’ву скоро свакодневно у ту једну лаж покушавају угурати и другу: да је Република Српска “ратна, геноцидна творевина”, те би ваљало и чешће, али, ево, да кажемо бар још једном:

– Република Српска је настала 9. јануара 1992. године, дакле пре рата у БиХ (било је то после неуставног хрватско-муслиманског прегласавања у парламенту СР БиХ као “Југославије у малом”), а ратна творевина је баш та Муслиманско-хрватска федерација у БиХ,  творевина којој је неки безбели шејтан украо слово у.