Датум објављивања: 05.03.2022

Александра Петровић: БУКЕТ ЦРВЕНИХ ЛАЛА

 

 

 

 

Моју маму није болело грло

када би се вратила из школе

 

она је само говорила гласно

да је сви ђаци у учионици чују

и они успавани у последњим клупама

 

увек је говорила гласно

 

понекад би се лекције

помешале у њеној глави

па јој је говор постајао

исувише гласан

 

тада би долазили људи у белом

и одводили је на неко време

 

моја мама се смејала гласно

од њеног смеха се по кући

расипао чаробни златни прах

 

тата је волео мамин смех

чинио је много да се она увек смеје

да се и ја смејем са њом

 

одзвањали би тада

чаробни звончићи у нашој кући

 

понекад је мамим смех

постајао исувише гласан

па би у кући нестало златног праха

и чаробни звончићи би утихнули

 

тада би долазили људи у белом

и одводили је на неко време

 

за 8.март мама би се из школе

враћала са пуним наручјем цвећа

чак и када је говорила исувише гласно

 

мама

ево носим ти букет црвених лала

за 8.март

 

тата може опет да каже

да га је он купио

иако сам ја чувала свој џепарац

да те обрадујем

 

насмеј се гласно када га добијеш

нека се и тата смеје са тобом

 

да се по небесима распе златни прах

и зазвоне чаробни звончићи

 

као некада

у нашој кући