Датум објављивања: 11.11.2021

Анемподист Софронов – Алампa: ШИРОКО ОТВОРЕНИМ ОЧИМА ТВОЈИМ

 

 

              ***

Што ти

Мени браниш да певам?

Де, дај да ти отпевам, да ти отпевам!

Твој

Слатки сан

Нећу растерати.

Твоју

Чисту душу

Нећу узрујати.

Твојој

Тананој души

Нећу наудити…

Не!

Тихо-тихо,

Најтише, шапатом

Хајде да ти отпевам!

Зашто ми браниш да певам?

Ја ћу да отпевам:

О твом

Сном загрљеном

Благом лику;

Нежнно-свиленкастим

Лаким кикицама,

Дугим кикицама,

Што су попут свиле.

О црним, што уз тебе иду, обрвама,

О проницљиво ватреним

Широко отвореним

Очима твојим.

О сличним латицама цветова

Који су се спустили

До влагом орошене земље,

Обрашчићима који руде;

О извајаним

Усницама маленим,

малчице отвореним;

Сродних сребру-злату

заслепљујућим зубима.

О томе како се твоје груди – драгуљи,

Њишу надимајући се,

Нежно-нежно

У чежњи и блаженству…

Зашто ми браниш да певам?

Тихо-тихо,

Сасвим нечујно,

У себи

Допусти да ти отпевам, да ти отпевам.

О теби…

Под белим сунцем,

На читавој земљи овој

За мене си више од богатства,

Више од новца,

Дража од свега

Што постоји на овом свету;

Свим телом и крвљу, тајећи,

Свим срцем узрујавајући се, патећи,

Љубављу чудесном буктим…

У ватру која плама,

Ватру коју огањ гута,

Спреман сам да јурнем и згорим.

У морску пучину,

Бездану, узбуркану

Спреман сам да главачке скочим;

На шиљати колац железни

Спреман сам да се бацим без размишљања;

Метку окрутном

Да јурнем грудима у сусрет.

До смрти саме своје

Увредити тебе нећу,

До старости дубоке

Помутити нећу твоју душу;

Зашто ми не даш да певам?

Тихо-тихо,

Сасвим тихо,

Шапатом;

Пусти да ти отпевам, да ти отпевам.

 

                             Превео: Миливоје Баћовић

 

 

 

Наслов редакцијски.