Датум објављивања: 13.01.2020

Весна Радовић: БЕСJЕДА ЂУРЂА ЦРНОЈЕВИЋА

За цекин и пшеницу, а бијаше пшеница скупа,

Купих штампарску пресу и алат,

Од млетачких трговаца, и надбискупа.

Очински благослов дадох, с Божјом помоћи нека,

Ко бистра вода потече,

Све, чега се такне рука Богочовјека!

 

Бог ми је једини свjедок, а земља мала,

Пуста… Туђа је нога гази,

Без Амина и допуста!

Никога да чује, какве ме бриге море,

Од јутра кад се придигнем

И погледам, пут ове, камене Горе!

 

Но се уздам у Бога и Свету Марију Мајку,

Тешко је било, и раније,

У овом суровом прикрајку.

Није нам прва невоља, ни једина оскудица,

У име вјере и крста,

Молим се, нека нас сачува Богородица!

 

Пружам ти кључеве лавре, теби, смерни Макарије,

Печати прве књиге, у част,

Наше прве штампарије!

Јављам васцијелом роду и служитељима црквеним,

По овом хладном времену,

Омађијан вињетама дрвеним!

 

Позови седам монаха, под хладну Ловћенску греду,

Док се тамна ноћ спушта,

На прву страницу блиједу!

Нека се јасно види грб и застава наша,

Печати првогласник, достојан

И најситнијег слова Оченаша!

 

За цекин и пшеницу, а бијаше пшеница скупа,

Купих штампарску пресу, и алат,

Од млетачких трговаца и надбискупа.

Очински благослов дадох, с Божјом помоћи нека,

Ко бистра вода потече,

Све, чега се такне рука Богочовјека!

 

Цекин (дукат) – млетачки новац

Првогласник – Октоих