Владимир Ћалић: МРТВО ЈЕ СВЕ
Мртво је све.
И додир и плач,
Јава руши сне,
Таму сече мач.
Чежња и страх,
Варка и опсена
Љубав на мах,
Мржња једног трена.
У костиму човека
Судба нам се руга,
Сада и довека
Вечна нам је туга.
Кањони душе
Урличу сами,
Даве нас и гуше
У сопственој тами.
У лудилу света
Тражиш трунку среће,
Нема више лета.
Упалите свеће…