Владимир Ћалић: МРТВО ЈЕ СВЕ

 

Мртво је све.

И додир и плач,

Јава руши сне,

Таму сече мач.

 

Чежња и страх,

Варка и опсена

Љубав на мах,

Мржња једног трена.

 

У костиму човека

Судба нам се руга,

Сада и довека

Вечна нам је туга.

 

Кањони душе

Урличу сами,

Даве нас и гуше

У сопственој тами.

 

У лудилу света

Тражиш трунку среће,

Нема више лета.

Упалите свеће…