Глорјана Вебер, Словенија

 

 

 

 

ИСТОРИЈА

 

Травњаци су устали. 

Ујутру су покупили своја тела и отишли. 

У кофере су затворили маслачкову светлост и њен ветар.

 

Отишли су тако да су однели сваки спомен на себе.

Ујутру нико није тражио траву,

обронци су били голи, одношена је земља. 

 

Нико није знао. Било је обично јутро. 

Девојчица је отворила сликовницу, сељак је заорао бразду,

трчала сам пољем. 

 

Нико нам ништа није рекао, 

док некога дана није поново израсла биљка

и одједном! сви травњаци су били тамо где су и некада били.