Душко М. Петровић: ЗАМАЛО ЉУБАВ

 

 

 

Мисли ми се о сећања ломе;

нова љубав, плес нове Саломе?

 

Пред гозбом страсти и сâм себи стран

– живота сит, љубави век жедан.

 

Шта ће жедном река вреле воде!?

И кад заплива, с ње жедан оде.

 

Где ничег било, ничег и нема,

тек жеља у додир уплетена.

 

Завеса пада (к’о у театру);

и речи клонуле, падају, мру.

27. мај 2019.