Датум објављивања: 01.05.2020

Душко М. Петровић: МРТВАЦИ ШЕТАЈУ

 

 

 

У време предвиђено за излазак

из кућног притвора

свих на то осуђених

последњи сам стигао до лифта,

последњи се спустио у приземље

и последњи изашао из зграде.

Био је то мој први излазак после

дугог полаганог умирања

у троглу: кревет- купатило-кухиња

и обрнуто.

 

Иза нашег солитера је

ни улица, ни паркинг

или и улица, и паркиг,

свеједно,

значајна је само дужина:

тачно онолико колико је

власт прописала,

ни метар више.

 

После сто или неки метар мање

срео сам првог мртваца;

гледао је у мене као да сам жив.

Мимоишли смо се

без речи и поздрава,

а знамо да се знамо.

 

Тек сам на прописаној граници

моје шетње

видео да не видех

никог од оних чије сам гласове

и кораке

чуо док сам се спремао,

обувао

и пред огледалом

проверавао могу ли овакав

међу људе.

Где су?

Зар је онај кога сам срео

био једини који се није усудио

да оде даље од дозвољеног!?

 

У главној улици овог дела града,

којој би сунце са запада

увек давало неку посебну лепоту,

видео сам зграде бледе, као преплашене –  

без иког живог на прозорима,

без иког живог у продавницама,

без иког живог игде.

У сусрет сунцу ходали су само

погурени водичи својих сенки,

или су то сенке гурале пред собом

своје мртве људе

на живот осуђене.

 

Сутон се није спустила на град,

на ову улицу

и нас без сенки;

сутон се споро извлачила из подрумâ

и празних улаза у зграде,

на чијим спратовима се палила светла

у становима живих.

 

Кроз сутон су тротоарима

и улицама без иједног возила

ходали мртви

људи мртвог града,

као пуста острва ужасно удаљена,

и враћали се потом

 у своје зграде

тако близу једна другој.

 

Нисам журио да се вратим,

одмеравао сам колико

личим на њих;

јесам ли једнако мртав

или бар мало мање?

Дотучем се мишљу

да се и они питају јесу ли

тако страшно мртви

као ја

поред кога су пролазили.

 

Оживео сам

тек кад сам ушао у свој стан,

узео чашу црног и наздравио

својој првој шетњи

у време полицијског часа,

који је одлуком власти

одређен и за шетњу старијих

од шездесет пет

у време вируса корона,

у време кад је боловао свет.

 

Србија, Београд, Врачар, 30. април / 1. мај 2020.