Датум објављивања: 12.09.2020

13. СЕПТЕМБАР

 

 

 

1.

 

Шта је ово, роде?

 

Ово нема краја.

ово никад

и нигде

не престаје!?

 

Где си, Господе;

с ове

ил с оне стране воде

по којој ти плутамо?

 

Откад закорачимо у живот

слушамо претње и псовке,

па ударце, буботке,

и све ћутке,

цео век подносимо.

 

Идемо са запада

и с југа идемо,

сваоткуд бежимо;

бежимо

из крика и јаука,

испред маља над јамом,

испод кундака над водом

и србосјека –

Боже, без одјека

у другим народима.

 

Сањамо да има,

а нема,

нема,

нема излаза из Јасеновца.

 

 

2.

 

Крвно везани

и жицом

на увек ново клање

одводе нас

из кућа,

из села и градова,

из крајина и покрајина –

да до себе не стигнемо,

као да и не умемо

без страдања да умремо.

 

Идемо,

посрћемо и падамо;

идемо,

упорно корачамо:

прекланог сина

у наручју носимо,  

кћер силовану,

измрцварену,

за руку водимо 

– испод црних кошуља

испод црних страдања

смрћу смо у спас избегли

па мртви корачамо

и деца наша

измеђ мртве мајке

и мртвог оца

с коца

ил с вешала скинутог.

 

Помодрели,

до очију крвави,

тражимо излаз

којег нема,

нити га је било;

нема,

нема,

нема излаза из Јасеновца.

 

 

3.

 

Давно смо из домова,

па полако и из гробова

истерани

и мртви у бег нагнани:

да дроб свој у рукама носимо

и спас роду тражимо,

кад га за се нисмо нашли.

 

Идемо,

идемо немо;

ћутимо сазнање

да ископане очи из корпе

на дар Поглавнику

виде и боље,

и даље

него ико,

икад

и игде до сад –

оне нам пут казују,

оне нас

кроз живот мртвих воде.

 

И мртви знамо

да су наши снови живи,

снови о слободи,

истини

и правди;

о добром комшији

и госту што лепу реч носи,

и деци,

дечурлији

толико сличној

да свако своје једва

препознаје… Сањамо,

упорно сањамо да смо живи

и да све своје,

и све око нас  

у радост водимо.

 

Али, мртав сам,

мртав, роде,

и ево опет знам:

нема излаза,

нема,

нема излаза из Јасеновца.

 

 

  1.  

 

Нема излаза из Јасеновца,

јер нема

живих

који живот мртвих разумеју.

 

 

<> 

Душко М. Петровић