Датум објављивања: 02.07.2020

Жељка Аврић: ВЕРНИМА ЦАРСТВО ПИСАНО ЈЕ

 

 

ПРОСВЕТЉЕЊЕ

 

 

прво су ређали каменчиће

низали шкољке из речног муља

од ломљених гранчица

правили укрштене речи

над распаљеном ватром

дозивали се облацима дима

на конопцу везивали узице

причали бојама

правили немушти

разумевали прстима загрљајем

 

временом спајали слике

у жељу намеру сећање

у глину тискали предања

знацима писали историју

ковали завере склапали молитве

црте и резе у кожу до коске

гребали папирус

дубили дрво

клесали клесали клесали

цртали цртали цртали

 

ступце и лукове

у бамбусу свиленом везу

здесна налево 

гонетали у криптограм

сажимали без размака

спајали слогове

листали странице свести

док није настало слово

док није настао свитак

док није настала књига

 

док нисмо коначно одахнули

 

 

 

ТАМНИ СОНЕТ

 

 

Oвила  нас  тама,  непрозир је свуда.

Без вида се човек зачас  стрмоглави.

Мрачни смо од једа и блатни од блуда,

па нас тмина века полагано плави.

 

Не чује се смеха, не пролама крика –

само мукле ћутње јека у даљину.

Глувим добом срља хорда  безумника,

са слепачким штапом кроз тешку тамнину.

 

Утамничен ја сам у самоме себи –

само обрис мутни бившега човека,

да ме никад , нико, препознао не би!

 

Док нас рђа једе, остасмо без срама.

Од себе смо болни и нема нам лека.

Опијени Мраком и сами смо – Тама.

 

 

 

КАМЕНИ ЦВИЈЕТ

 

 

Бијаше  доба звијери, мјесто сабласти,

када се Мрак од Свјетлости развласти,

 

a врат дужином сјечива  мјерио,

људски ум у зло извитоперио.

 

Док се на  земљи  пакао столичио

човјек се у нечовјека изобличио,

 

са криком нијеме избезумљености

до чега све мржња може довести –

 

благословљености главосјеча,

страшног погрома, библијског  Плача;

 

невине нејачи  самртног  ропца

са бајонета, конопца, коца.

 

Огњем и мачем, голим рукама,

исконским страхом,  подмуклим мукама

 

мориле су их њихове убице,

сатанског зова, са људским лицем.

 

Понекад сјећање  походе сјене

све измучене и  безимене;

 

видим страхоте и јауке слушам,

док  у смрт корача хиљаде душа.

 

Па Ти се молим да се успокоје,

за сваку од њих да знамо,  ко је;

 

памтимо име, поријекло, лица,

датуме и мјеста са крштеница.

 

Памтимо!  Да не би више никад

страдали тако, од безумника.

 

 

 

РЕКВИЈЕМ

 

 

тог јутра су ме одвели

спакован у последње купање и пригодно одело

пољубио сам мајку и кренуо мирно

као сваки човек мирне савести

 

нисам знао да одлазим у смрт

 

гоњени уз псовке и батине

распеше нас као жртвене животиње

бића угаслих зеница

и блиставих бодежа

у утроби пијаног брода

тетурали су несрећници насртали људождери

 

преклали су ме као јагње

и бацили у јаму као пса

јекнуше млатови вриснуше пуцњи

прснуше крици месо кости

сложени унакрст као снопље

гледасмо се у разваљене лобање

 

одозго су

редом мокрили певали пијано

сипали живи креч на живо месо

затрпавали грохотом бусењем

навлачили заборав као позоришну драперију

 

на том сплаву медузе

било је свега осим наде

над нама је цвилела земља

подрхтавала као дисање

одсвуда цурили јауци

кроз пурпур цедио живот

 

и док је отицала  светлост

у подневно сунце над житним пољем

зрење винограда  и смех берачица

на кривудавој цести стоји  моја мајка

и гледа ме последњи пут

 

 

 

ПОДЕЛА

 

 

Где смо се оно разграничили

још онда кад су нас тамничили

 

Поделили нас  и слуђивали

па тако рањивим наслађивали

 

Истину мерили изван стварности

често отужни  до баналности

 

Стокрако се ширили, таборили

док се нису разгоропадили

 

Од злочинаца жртве правили 

прво их славили  па затравили

 

Опако грамзили и булазнили

казнили нас и саблазнили

 

Главу одрубили коноп намастили

све што нам свето обешчастили 

 

А ми важемо  земно  и небесно

час би у чесно  час у чудесно

 

Нижемо победе поразе  гробља

лакоћу  одлука тешка раздобља

 

Бирамо  смрти и васкрсења

узношења коначност бусења

 

Најскупље речи и дуга ћутања

стала у дрхтања и шкргутања

 

Док се друге повлаче границе

у бесанице клизе бројанице

 

Јер кад се овде с косидбом  почне

сенке се издуже крволочне

 

Слутњом  зловреме  бес  освета

земља поприми боју гороцвета

 

Још од Почела знамо и које

вернима царство писано је