Жељка Аврић: ЖЕТВА

 

 

У мом се пољу весела жетвена песма не чује више

 

 

Жетва се велика спрема,

оштре се косе диљем;

све што је сејано Мраком

родило изобиљем.

 

Почиње жетва браћо,

на земљу и у класје!

Спавајте напола будни,

ово је време пасје.

 

Жање се мукло, у строју,

падају главе к’о снопља.

Оче, мркло је доба,

чувај ме нишана, копља.

 

Жетва је, Мајко, страшна!

Жито се сабласно њише…

Жетеоци кад пођу,

 неће се вратити више.

 

Откад су сенке Таме

притисле Поље моје,

уместо жетвене песме,

тужбалица се поје.