Датум објављивања: 29.07.2021

Жељка Аврић: ОНИ ИЗ ПРВИХ РЕДОВА

 

 

они из првих редова

долазе свако јутро пред његово

величанство шалтер

отежалих покрета обореног погледа

са надом  да ће их систем препознати

и са распадом система у себи

 

они из првих редова

сада последњи долазе на ред

на вратима на која куцају стоји

странке не примамо

 

она којом су се заклињали

више их не познаје

 

они из првих редова

живе у прошлости  потребни

никоме

једном годишње

лепо их обуку и окупе под заставом

уз скромно послужење и лажна обећања

 

они који се никада нису продали

сада продају све што другима не треба

сећања ожиљке незалечене ране

страх од смрти и страх од себе

 

тамо одакле су отишли с песмом

вратили су се неми 

тражећи свој живот светлу будућност

 

ноћи их гуше док урлају на сан

њихова деца се буде плачући

жене леже поред њих

чекајући кад ће им коначно

стегнути вратове

 

оне из првих редова

сахрањују у тишини

преко њихових сандука њишу се туђе савести

на брзину побрано цвеће

док сенке се разилазе као кривци

 

они у првим редовима

поносно ходају осветљеном улицом

угашених зеница

на једној нози са лончићем за ситниш

у којем бешћутно звечи

очајање

 

 

 

СОНЕТ ПОСВЕЋЕНИМА

 

 

Када смо оно падали

у славу ножу и метку,

полегле  пребројавали –

и устали напослетку;

 

и кад су нас комадали

у крике, са страшћу, тамом;

ми смо ничице падали –

да би се узнели, само!

 

Неоплакане, сјамљене,

бешћутно нас покапали;

у лишћу,  реци, земљане –

док смо се с небом стапали.

 

Првотним прахом бивали,

у  звезде посвећивали.

 

 

 

 

ТРГОВАЦ

 

 

препродали смо отаџбину

кусурали се историјом

ценкали у језик и писмо

коцкали парчали разграбили

 

уновчили смо реч

трошкарили образ

зајмили наслеђе

 

какви смо ти трговци

платисмо крвљу

дадосмо у бесцење