Датум објављивања: 30.04.2020

Здравка Бабић: У МАСЛИНИ МОГА ОСМ’ЈЕХА 

 

 

 

СНОВИЂЕЊЕ


Усних…
Манастир Раковица,
крај Љубичиног конака,
заспала…
Изнад мене распукла се
небеска пучина.
Хладне ми руке.
Лице Васељенско.
Са усана молитва утекла.
Нигдје никог нема,
само пјев птица.
и вуч’ји зов.
Маме ме дубине.
Одједном ти…
Што родослов пишеш од искона.
Носиш ми воду
са извора Свете Петке.
Уснама од меда
црташ фреске на лицу мом.
Причаш ми о души
и царству небеском.
Да ми вратиш вид у очне дупље.

Омамљена мирисом тамјана,
будим се…
Заплакале кошуте у мојим очима.
Љубим ти руке.
Само свјетлост је вјечна.
И љубав…
По вољи Божијој

 

 

МИЛО МОЈЕ


У тамнини твојих очију,
у невино поспалим звјездама
сузе моје су препознале рај.
Међу умрлим пупољцима надања
мирише цвијет васкрсења
и моје мило шапуће,
да све што је твоје, моје је.
У плаветнилу ненаписане књиге,
у једној јединој пјесми
гдје станује срећа…

 

 

КОШНИЦА


Сунце ће препричавати
колико уздисаја
препраних росом,
од дуге и звијезда
уткаше пчеле
у медно саће
скупивши немире…
Из нектара пољупца
једног лептира,
заспалог на лучи
поленовог спектра
са наших усана.
Кћерка сам неба.
Душа ми етерска, часна…
У рукама грумен воска.
На уснама мед.
У коси бреза.
Боже!
Буди милостив!
Небеска смо варница вјечности.

 

 

РАСПУКЛИ НАР


И кад ћутимо
Ја чујем шапутање
магије исконског даха.
Из распуклог нара
влажног пољупца
љубав је васкрсла.
Као чедна птица из раја
додирнула нас њежно.
Липе су процвале
због тебе, мили.
Док ћутимо…
Са твојим дахом
у маслини
мога осм’јеха.