Из нових рукописа српских песника: АЛЕКСАНДРА ПЕТРОВИЋ

Александра Петровић

 

ЗАГРЉАЈИ ЗА АНЂЕЛЕ

 

                               Жртвама концентрационих

                               логора за децу у II светском рату

 

Понекад ме

кроз очи моје деце

погледају незнане мале

измучене душе

 

од неизмерне туге

која се из тих погледа

у трену пресели

у моје срце

онемим

 

и само раширим руке

и загрлим синове

 

а у загрљај нам похрле

и између нас се шћућуре

дрхтави тужни анђели

 

пожелим да се тренутак

претвори у вечност

да у загрљај могу

све да их примим

загрејем утешим

 

али се деца брзо измигоље

отрче и разлете

 

гледам их како ми машу

и схватам

да је сећање крхко

а љубав безвремена

и неизмерна

 

синови ме понекад питају

шта ти је мама

зашто плачеш

а ја и даље нема

рекла бих им

 

волим вас а тако волим и њих

престрашене измучене несмирене

 

знате она понекад

наврате да их загрлим

али брзо оду

у неке друге руке

у нека друга срца

у неке друге очи

 

лутају непрестано

 

и вама ће доћи

када будете грлили своју децу

потражиће утеху

изнедриће љубав

 

незнане мале измучене душе

дрхтави тужни анђели

 

тако кроте време

тако побеђују заборав

 

<>

 

ПОТРАГА

 

Какве су дубине

у које си уронио

тражећи благо

које ће те одржати

на површини

 

(или се само кријеш

престрашен

од туђих погледа)

 

пробија ли светлост

кроз слојеве непознаница

или се муљ упорно

завлачи испод трепавица

 

буди опрезан

 

време овде и тамо

другачије протиче

 

не дозволи

да те завара

 

и знај

 

није изгубљен товар

оно што треба

да пронађеш

већ је заборављени терет

оно чега треба

да се ослободиш

 

 

 

 

ИПАК САМО НОСТАЛГИЈА

 

Нисам пронашла смисао

у ружичастој мрљи неба

између два брда

која заклањају поглед

и творе

прохладну клисуру

 

нема га

ни у светлуцавом зрну

које пут велике реке

и далеког мора

котрљају бистре

златоносне воде

 

обале којима сам трагала

зарасле су у коров

и негостољубивост

(или одувек беху такве?)

 

шта ме је

вукло њима?

 

тамо где су одговори

расцветали су се

нови цветови

опојних мириса

и раскошних боја

 

захтевнији су

њихови коренови

 

плоднија земљишта

сада траже

 

         

 

 

ЈАТАК

 

У сутон свлачим

змијску кошуљицу

и пажљиво је пакујем

под праг

пре него се увучем

у миришљаву

топлину дома

 

праг

сакрије благо

 

брзо

протекне  ноћ

 

у свитање пажљиво

да не пробудим укућане

змијску кошуљицу

извлачим испод прага

и одевам се

пре него

напустим дом

 

праг

сакрије празнину

 

бескрајно

потраје  дан

 

у мимоходима

дана и ноћи

мој јатак праг

и ја

прећутне размењујемо

тајне

 

                

 

 

ПРАЗНИК

 

Задржи ме

у овој топлини

 

нигде нисам слободнија

до у овом малом кругу

у коме се истине

изговарају

загрљајима и пољупцима

и у ком смех одзвања

попут звона које непрекидно

оглашава радосне вести

 

једино овде

расту ми и јачају крила

за непрекидан и безодморан лет

кроз пространства у којима

ослонца немам

 

једино овде спавам

оним детињим сном

који ми голица крајеве усана

и нежно склања месечев зрак

да ми не смета

 

једино овде са мене

склизну сви  страхови

као што кишне капи клизе

низ стакло прозора

који топлу собу

дели од олује

 

задржи ме још мало

у овој топлини

 

нигде нисам слободнија

до у овом

малом кругу