Мала црна хаљина

Мала црна хаљина

Вјера Мујовић у нашој рубрици АУТОР О СВОМ ДЕЛУ

 

 

Свако од нас сам измишља свој живот, своју жену, своју љубав и чак самог себе – што је сиромашнија машта, тим боље, каже Владимир, јунак романа Циници, Анатолија Мариенгофа. А његова супруга, пред самоубиством, очајава што није измислила себе као домаћицу, што је њена фантазија стремила далеко, а живот није успео.

На другом крају Европе, баш у исто време, рођена је Габријел Шанел. Како је од васпитанице манастирског сиротишта, неталентоване кабаретске певачице, љубавнице официра провинцијског гарнизона, постала император моде? Успела је да створи кућу Шанел, јер су се два мушкарца борила за њу. Како натерати љубавника да те узме за озбиљно? Тако што ћеш да нађеш другог! И не само то. Код ње се скупљао цео Париз, била је велика мецена Руског балета у Паризу, љубавница Стравинског, Пикаса, кнеза Дмитрија Романова, херцога од Вестминстера, пријатељица Винстона Черчила који ју је спасао после Другог светског рата чистке која је задесила Францускиње које су биле интимне са Немцима (а она је, током рата, имала везу и са немачким бароном). Шанел је била Париз, као што је Сара Бернар позориште. Она је дала женама највећу илузију овога времена: слободу. Дала им је и могућност да управљају судбином, променила је однос између мушкарца и жене. Борила се да жене буду независне, да раде, привређују и не буду издржавана лица! Понудила је једноставност и удобност – да би жене могле да раде и осећају се слободно у својој одећи. Коначно, Шанел је била против потрошачког менталитета – ја имам два костима и увек сам добро обучена.

Тако богат живот жене која и данас гледа на нас својим оштрим критичким погледом и осудом, данашња опсесија за подмлађивањем и вечном младошћу, доминација медијских садржаја о моди, дотеривању и неговању, понукали су ме да напишем комад „Mала црна хаљина”. Драмски текст за две глумице о вечном трагању за љубављу, о суочавању са самом собом, са страховима, истинама, лажима, прошлошћу, са старошћу, усамљеношћу и смрти. Сусрет са собом као у огледалу, дијалог са другом, трећом, седмом Коко, стварном и онаквом какву је Шанел саму стварала и измишљала – лажући друге, а потом и саму себе, и, на крају, живећи своје лажи као истину. Љубав и мржња, јин и јанг, его и алтер его, црно и бело – она се ужасавала боја и обукла је жене у црно и у бело. Пре ње, ниједна жена не би смела да се појави сва у црном, поготово увече, осим ако није била у жалости. Шанел је била жилава личност која је створила саму себе и свој идентитет, прво је ‘брендирала’ себе. Али, она је креирала и створила савремену, тј. свевремену жену. То је њен аманет човечанству – стил Шанел, вечни стил. Мала црна хаљина, хаљина за све жене, за сва времена.

О Коко Шанел се пуно зна, али њен живот и дан данас не престаје да интригира јавност. О њој је направљено шест играних филмова, небројено мјузикала и представа у свету, балет у Салцбургу, монодрама Васиљева у Москви… Код нас, до сада, нико се није бавио ликом Коко Шанел.

Наша представа Мала црна хаљина је омаж Коко Шанел.

Премијерне представе одржане су 30. јуна и 1. јула у првом приватном музеју у Србији, Дому Јеврема Грујића. Свакој представи може да присуствује само по 40 гостију који, на крају представе, уз чашу пића разговарају са актерима представе и уживају у овој историјској кући. Простор музеја с краја 19. века, дочарава амбијент париског хотела Риц у коме је хероина наше драме живела и умрла. Избор овог простора има за циљ и да гледалац доживи интимни свет Коко Шанел као активан учесник, а не само посматрач.

Две глумице: Рада Ђуричин и Вјера Мујовић оживљавају детињство, љубави, борбу, чежње и стремљења комплексне личности каква је била Шанел. Лик Коко Шанел представљен је као двострук – баш као што је лого њеног бренда састављен од једног правилног и једног наопаког латиничног слова Ц, која се укрштају. Окосницу ове драме представља суочавање човека са самим собом, са прошлошћу, истином и лажима, са оним што мислимо да је истина, суочавање са бескрајном усамљеношћу и изгубљеном љубављу.

Шанел је говорила да не постоји мода, већ само – стил.

Комад се не бави модом, већ се бави идејом о слободи и равноправности жене, жене која хоће да ради и сама привређује, и на тај начин, буде независна у друштву. У време великих светских превирања, ратова, револуција, борби за социјалну једнакост, Коко Шанел је ослободила жену корсета, скратила косу, скратила хаљине и високе потпетице – да би жена могла да ради и одлучује о својој судбини. Пуаре је, у ствари, први скинуо стезник, ошишао жене и направио парфем. Али, револуцију је направила Коко. Ово је комад и о усамљености и вечном трагању за љубављу.

Иако се бавимо француском легендом и француским духом, представа слави српску креативност и занате. У представи нема копија костима Шанел, већ их је креирао Игор Тодоровић, инспирисан моделима и духом Коко Шанел.

Аутентичну музику компоновао је композитор Раде Радивојевић. Шешири, рукавице и ципеле су, такође, израђени у Србији – шешири Ерцеговац и Евица Милованов.

У Дому Јеврема Грујића, представа МАЛА ЦРНА ХАЉИНА, живи свој београдски, а има свој живот и на гостовањима у Србији и у иностранству. Већ је гостовала у Црној Гори, у Котору, на Смотри Умјетност и мода, као и на Фестивалу Златни витез у Москви.

 

Коко Шанел је често говорила у максимама. Записала их је на стотине:

Ја сам против моде која брзо пролази. Волим само стару одећу. Стара одећа је као стари пријатељи.

Жене хоће да се мењају, да се пресвлаче. Нису у праву. Ја сам за срећу. А срећа је у постојаности, у томе да се не мењаш.

Не могу да носим ништа што нисам сама урадила. И не могу да направим ништа што не бих обукла.

Мода није уметност, већ трговина која се налази на путу за пропаст.

Ово време створило је две ужасне ствари:  звезде и манекенке.

Говорим све што ми падне на памет. Увек сам спремна да испалим неку глупост, само да бих испунила паузу.

Костим је за жену исто што и каросерија за кола.

Немци намерно хоће да почну рат – да би мене омели да правим шешире.

Богати штеде на потребним стварима, а банкротирају на некорисним глупостима.

Могуће је волети жену без прошлости, али је много теже живети са њом.

Да ли је мода тако далеко од нафте?

Хаљине Коко Шанел – музика великих. Оно што очекујеш и увек неко изненађење.

Моје године зависе од тога какав је данас дан. Када ми је досадно, осећам се јако старом.

Слава – то је самоћа.

Лагала сам да би ме људи озбиљно схватали.

 

Аутор драме: Вјера Мујовић; редитељ: Наташа Радуловић; костим: Игор Тодоровић; сценографија: Александар Вељановић; музика: Раде Радивојевић; дизајнер звука: Зоран Јерковић. Коко Шанел играју: Рада Ђуричин и Вјера Мујовић

Тако богат живот жене и људи који гледају на нас свој заштитни критички преглед и осуду, давања опцију за подмладјивање и вечну младост, донација медијских садржаја о модификовању, допуњавању и неговању, понављају су ми да напишемо комад „Мала црна хашина“.