Лирика акварела

Душко М. Петровић о кварелима Миломирке Петровић Ђокић после заједничког уметничког програма у галерији “Миљковић” у Београду

 

            Зебњу коју осетим при сваком уласку у завичај и не покушавам да одагнам. То је пријатна зебња у сусрету са сликама из детињства, сликама које оживе, добију боју, мирис и глас, и то толико стварне да ми се зебња на њиховој топлоти истопи и ја увек изнова постајем смиреник огрнут сећањима нежног, меког ткања. Недељама, па и месецима чак, кад год у Београду заћутим пред животом (дакле, скоро свакодневно) разлиставам у глави ту своју мапу слика завичаја и сећања…

           Kлица певања је у сећању, а лирика је једино право певање. Зебња коју сам осетио кад сам у малој галерији “Миљковић” говорио своје лирске песме окржен акварелима Миломирке Петровић Ђокић истопила се, јер су ликови с њених акварела оживели, добили боју, мирис и глас, и све што сам те вечери имао да кажем говорио сам само њима.

           Препознали смо се.

           Девојчица која жури уз степенице (живота?), девојчица која тек што је стигла да на степеништу самоће стрпљиво чека (себе?) и девојчица с пауном склопљеног репа (неоткривене лепоте?) у глас ми се – свака са свог акварела – казују као једна те иста, једина, а децу која су се у игри окренула наопако (супротно од опаког?) и децу зазеблу пред гордошћу скулптуре (уметности и историје?) видим потом као тек неопходну припрему за усправну живу лепоту пред спомеником боголиког оца ловца (хранитеqа?) и за (прво?) сагињање стасале девојке чија је једина подршка чврст стисак око врата античке скулптуре жене (растрзаност између прошлости и будућности?), а све заједно као предворје и двор за живот у слози и љубави… Љубав је главни јунак свих окупљања на акварелима Миломирке Петровић Ђокић.

           Миломиркини акварели на којим су најчешће мајка, кћерка и син, отац и мајка или мајка са децом и псом, на пример, не само да причају један с другим (повремено се чује и тиха, породична песма љубави) и са сваким ко их гледа, чита, разумева, него су (ти њени акварели) истовремено и у директном контакту, мирисном, с оном малом скулптуром од слоноваче „Три божанства“, из Микене 1500-1400 пне, на којој “две жене у клечећем ставу, чврсто сједињене, пазе једно дете”, с оном скулптуром која је породична група три генерације (бака, мајка и дете), што ће касније постати честа тема хришћанске уметности…

           Завичај уметника није само место где се родио и одрастао, уметников завичај је и све што је ту постојало пре његовог рођења.

           Миломирка Петровић Ђокић је сликарка у чије аквареле улазим као у завичај. Њени ликови ми увек изнова оживе, добију боју, мирис и глас.

           Волим лирику њених акварела.

 

 МИЛОМИРКА ПЕТРОВИЋ ЂОКИЋ (1961. Ужице)

У Београду је 1980. године завршила Школу за индустријско обликовање ( Графички дизајн), 1983. Вишу педагошку школу (Смер за графичке уреднике). Дипломирала је на Факултету ликовних уметности 1988. године као Студент генерације, а 1991. је магистрирала сликарство у класи професора Живојина Туринског.

Члан је УЛУС-а од 1989. и УЛУПУДС-а од 2012.

Живи и ради у Београду у статусу самосталног уметника.

Акварелом се непрестано бави од 1995. године,  слика, цртежа, графика, колажа, мозаика,

Излагала је на око 270 групних изложби у Србији, Црној Гори, Македонији, Грчкој…

Од 1999. до 2005. је излагала аквареле у „Art Space“, Санторини, Грчка.

Године 2003. је учествовала на изложби „12 познатух уметника слика Санторини“ у Културном центру Мегаро Гизи, Грчка ( „12 FAMOUS ARTISTS PAINT SANTORINI“ , Cultural Centre Megaro Gyzi, Fira)

Учесница је: – Међународне колоније акварела Ечка 1998.

                      – Међународне колоније Гружанска јесен 2012.

                      – Ликовне колоније Чачак 2013. Овчар Бања

                      – 4. Међународног симпозијума акварела Карпош 2013. Скопље и Охрид, Македонија

 

Њене слике, цртежи, графике и акварели се налазе у неким јавним и у многим приватним колекцијама широм Србиије, као и у Аустралији, Грчкој, Шведској, Канади, САД- у, Италији, Француској, Белгији, Немачкој, Јапану, Великој Британији…

Приредила је 25 самосталних изложби слика, цртежа, графика, колажа, акварела.

 

САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ:

– 1988. Изложба слика поводом награде “Студент генерације“ Универзитета уметности у Београду – Галерија  Факултета ликовних уметности у Београду

– 1991. Магистарска изложба слика – Галерија Коларчеве задужбине, Београд

– 1992, Изложбе слика: – Градска галерија, Ужице

                                        – Ликовни салон Дома културе, Чачак

             Изложба цртежа – Галерија Сунце, Београд

-1993, Изложбе слика: – Галерија Центра за културу, Ковин 

                                      – Галерија Дома културе, Смедерево

-1994, Изложбе цртежа: – Галерија Графички колектив, Београд 

                                         – Галерија Ликовна јесен, Сомбор

-2000. Изложбе акварела: – Art Gallery “Sue Ryder”, Херцег Хови, Црна Гора

                                            – Велика галерија НУБС, Београд

                                            – Галерија акварела Дома омладине, Крагујевац

– 2001. „Светлости и детаљи” (графике и акварели), Мала галерија Миљковић, Библиотека „Вук Караџић”, Београд

– 2003. „Акварели”, Галерија Дома културе Студентски град, Београд

– 2004. „Нит за лавиринт”, Галерија Коларчеве задужбине, Београд

            „Акварели Миломирке Петровић”, Галерија Центра за културу, Ковин

– 2011. „Егејска и друга лета”, Галерија Студентског културног центра, Нови Београд

            „Волим ове градове”, Spa Gallery, Игало, Црна Гора

– 2012. „Хелада, трајна лепота”, Хеленски фонд за културу, Београд

– 2013. „Егејски мозаик”, Галерија Центра за културу, Стара Пазова

            „Егеј, Дунав, Гружа”, Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка

            „Ka хеленским видицима“, Галерија Коларчеве задужбине, Београд

-2014. „Маказе не троше струју“, КОЛАЖИ 1994-2014. Галерија Културног центра, Шабац

-2016. „ Aкварели о Сунцу“, Галерија Yugoexport, Београд

-2016. „ Oпет акварели о Сунцу“, Галерија Yugoexport,Београд

 

 

НАГРАДЕ:

– „Студент генерације 1988. Факултета ликовних уметности“, награда Универзитета уметности у Београду

–  Откуп Министарства културе Србије  са Магистарске изложбе слика 1991. у Галерији Коларчеве задужбине,   Београд

–  Награда за слику на изложби „Портрет кроз време“ 2000. Галерија НУБС, Београд

–  Откуп Министраства културе Србије са самосталне изложбе акварела 2000. у Великој Галерији НУБС, Београд

– Награда за сликарство на 28. Октобарском салону 2011. Галерија центра за културу, Ковин

– Повеља 19. Београдског салона 2012. Кућа Ђуре Јакшића, Београд

– Годишња награда УЛУПУДС-а  2013. за изложбу „ Ка хеленским видицима“, Галерија Коларчеве задужбине, Београд

– Сребрна плакета 25. Београдског салона 2017. Кућа Ђуре Јакшића, Београд

– Награда на изложби Мали формат УЛУПУДС-а 2017.  Галерија Сингидунум, Београд