Маја Херман Секулић: СИЗИФОВА КЋИ

 

 

Ја, Сизифова кћи

Кћер лудог револуционара

Идеалисте

Мученика

Генија

Бунтовника

Шармера

Који је волео  

Нову литературу

Крлежу питао где се упутио

Јео код «Два рибара»

Великог човека који је

Спознао величину

Од када се родио

И није се ње бојао 

У држави

У земљи

Коју толико мрзимо

У тој држави

Која ми је узела оца

Када нисам имала ни четири

Месеца

Бацила га на стене

Далеко, далеко од мене

Натерала га да их носи

Тамо и амо

Напред и назад

Без сврхе

Без циља

Без милости

Сломила му све кости

Покушала и дух да му сломи

Да га лиши све људскости

Али

Одупрео се

Херој и жртва

У држави које више нема

Његова лепа жена

Мајка моја

Сама

Са мном која сам плакала,

Плакала без краја

Морала је да побегне из града

Да ме не би слушала

Како ридам

Онако мала

Тако очајнички

Јер

Била сам навикла

Да ме

Држи у загрљају

Да ми пева

Успаванку

Коју је написао за мене

У тој кући које више нема

А она сама

Вратила се после три дана

И постала ми

И тата и мама

И тако је

Мој живот почео

У тој држави

Коју толико волимо

И толико мрзимо

У тој држави

Које више нема

 

 

*Сизиф је грчки митски јунак који осуђен за грех што је преварио смрт да сваки дан гура огромну стену уз брдо и низ брдо. Моја песма посвећена је свим жртвама Титовог режима који су послати на Голи оток у Јадранском мору, у бившој Југославији, на тешку принудну робију у раздобљу 1948-1954. године због злочина слободног мишљења.