Датум објављивања: 13.01.2020

Милан Михаиловић: ЧУВАЛА ЈЕ РЕЧИ НА РУБУ УСАНА

ЗАГРЉАЈ

 

Загрлите се,

чврсто!

Изгубите дах

од љубави.

Грлите стално

без стида, 

вичите љубав

да се чује до звезда!

Јер, када једнога дана

страшно пожелите

загрљај

негде поред реке,

у пустој улици,

у сутон дана…

можда га неће бити…

       Неће га бити.

 

 

СУМРАК

 

Ни трага од мене

на Твоме лицу,

на Твоме осмеху.

 

Ни трунке мене,

ни мојих снова

на Твојим капцима

и уснама.

 

Ни капи мене

у Теби

разбукталој.

 

Ни трага од мене

у Твоме даху…

 

Траг је у мени!

 

 

ЉУБАВ

 

Пружио сам руку

ка њеном осмеху,

ка њеном топлом струку…

 

Журила је да припреми ово

и да заврши оно…

 

Чувала је речи на рубу усана

да се не котрљају узалуд…

 

Када је све довела у ред,

рашчешљала је косу,

заковала очи у моје,

растворила усне

и загрлила ми руку

која је њен струк

чекала од јутра.