Датум објављивања: 18.04.2022

Миле Лисица: ПОСТАНИ НЕБО

 

ДВАДЕСЕТ МРВА

 

Двадесет квадрата јесени

Изгубљено испод коже

Буди ме

 

У оку ми ферментисана тишина

На раме касне птице

У костима плове лађе

А море надолази

Милује почетак краја

 

Очима га чујеш

 

Двадесет галона јесени

На једној старој фотографији

Љуби ме

Љуби те

 

Пре него ослепим

Постани небо

Магла сам на реци

Нека сву празнину твоју

Измери земља у мени

 

И видјећеш

Остаће двадесет мрва душе

Да те чека

 

Двадесет мрва безвремених

 

 

 

 

НЕДОСТАЈАЊЕ

 

О како ми сада недостаје

Неки једноставан дан

Јесењи

 

Да ми у костима зашуми река

И да на њој две патке плове

И да дуго

Дуго причају о љубави

Испод целог неба

Испод целог ребра

 

О како ми сада недостаје

Једне мале улице метар

 

Да ме у зглобу јутра

Бели лептир у њој учи молитву

Да ми корен и цвет

Никад не изгубе

Наду и љубав

 

О како ми сада недостаје

 

Да ме под кожом разлисташ

Као буквар

Дете

У првом основне