Датум објављивања: 02.12.2020

Мирослав Цера Михаиловић: СЛИКА УСАМЉЕНИХ СИЛУЕТА

 

МЕСТО У НЕМЕСТУ

 

онај ко не зна за границе

дан почиње и завршава собом

заправо је безнадежно ограничен

тај нема ни лик ни облик

постоји само надувана празнина

од ваздуха амеба

креће се једно велико дебело дубоко

безоблично ништа

 

то је та једина та бескрајно умножена

слика усамљених силуета

која стално промиче крај тебе

која те оптерећује

која те прогања и због које мораш некуд

а нема се куда

 

 

БРОЈАНИЦЕ

 

у Уранополису

на прагу Свете Горе

купих бројанице са којих се ширио мирис

којем се није могло одолети

 

власник продавнице

Рус

поносан на своју рукотворину

открио је да се ради о јединственом предмету

јединствене израде

а да је тајна њиховог мириса

садржана у тамјану од којег су направљене

 

чудо једно колико бејаху благодатне

док клизе међу прстима

поигравају се тобом 

 

забројиш се тако се забројиш

да не можеш ни себи

кроз прсте да прогледаш

 

 

НЕЋЕШ НИ ТИ МАЈЧИН СИНЕ

 

нећеш ни ти мајчин сине никуда одавде

ту ћеш да сачекаш своје време

својих пет минута

резервисана је карта за одлазак у непознато

и ту повратка нема

 

лажне су потребе и лажни проблеми

којима робујемо

лажне дилеме којима нас ђаво распамећује

 

и када те ноћ

тамна та ноћ позове

ти

колико год то хтео мучио се и упињао

нећеш моћи да одолиш

 

остаће ти длака на језику

она што те исувише много коштала

нећеш стићи ни да је испљунеш

тако затечен

 

они што остају за тобом

узалуд ослушкују бат одлазећих корака

 

 

 

КАДА БИХ ИМАО ПЕТЉУ

 

када бих имао петљу отишао бих у калуђере

да се одмакнем од света пресаберем учаурим

одувек мe је фасцинирала божанска та сила

ничим мерљивим објашњива снага те братије

та тајанственост та недокучивост

тај спокој и то смирење

 

када  бих имао петљу не бих питао за цену

само да ме овако недостојног приме

као сасвим нов да кренем испочетка

да сам бар озбиљније схватао Смердјакова

друга би се песма певала

 

када бих имао петљу отишао бих код духовника

да се једном бар честито исповедам

да почистим трагове нечастивог

да одахнем души да лакне да је спасим

да се поново родим да прхнем слободан

 

када бих имао петљу стао бих насред цркве

отворио грло запевао развезаним језиком

у молитви је сазвучје истинског оног певања

то што потпуно те испуњава 

до краја осмишљава

изгубљени твој живот

 

када бих имао петљу стидео бих се

јавно бих се постидео пред Смердјаковим

 

пољубио му стопала

пољубио траг који под њима остаје

 

постидео бих се и пред матушкама

Јефремијом и Стефанидом

пред оцем Серафимом и Теофаном

пред братом Фунцијем 

 

када бих имао петљу пљунуо бих на Неместо

пљунуо и отишао не окренувши се

тај чин нека ме прати

Господ је велики разумеће

зна Он зашто се не кајем

 

када бих имао петљу бацио бих перо и папир

чему та нема помагала ако не служе правој намени

а права намена најмање је оно што ми мислимо

у руци би била бројаница

са онолико чворова колико је бројао Смердјаков

 

када бих имао петљу признао бих колико волим

оне којима ту реч никада нисам изговорио

укућане због којих сам у ствари и живео

пољубио их и отишао у калуђере

када бих имао петљу 

 

 

ГРОБ У ШАЦИ

 

све у шта сам веровао распршило се

могуће да није ни постојало

да ми се само чинило да постоји

као слика или имагинација

 

није можда било ни тога

само привид

чиста фатаморгана 

сасвим извесна уобразиља

 

ничега осим црних облака над

и црних облика по Неместу

осим црног камена на

и још црњег у грудима

 

ничега осим заглушујуће тишине

осим хладноће ороза

који нервозни ваби кажипрст

да у празно не стиска

 

 

ПРИРОДНО ПРАВО

 

Када умреш

а потруди се да не одуговлачиш

нећу те сахрањивати

нећу те покрити земљом којој припадаш

раку да не скрнавим

 

оставићу те непокопаног

да трунеш да шириш смрад да се распадаш

да се тобом сладе мрави и црви

да ти кости развлаче мачке и пси 

да те докрајче муве и црне птичурине

 

оставићу те као опомену другима

Неместо је ионако испланирано гробље

гробље живих гробље покретних лешева

небитно јеси ли уистину крив

јесу ли моје сумње оправдане

важно да своју намеру остварим

 

оставићу те без белега

сви да те забораве

да ти се затре и траг и семе

да те Господ ни погледом не дотакне

ни мртвог да те нема

јер ти си мој родитељ

то је моје природно право