Датум објављивања: 23.04.2022

Нада Хаџи-Перић: МАНАСТИР ЦРНА РЕКА

 

Што назваше те, Црна реко,

Kад белином камен белиш

Што рекоше да ућутиш?

Kад жубором живот будиш..

 

Ја ту пред  Божјом стеном

Ослушкујем како појеш

Протичеш ми сваком веном

И кад се под земљом скријеш.

 

Чудотворно ту душа осети

Да Молитвом својом, Свети

Из Девича и даље бдије

Верни Монах Јоаникије.

 

Прелазим те преко брвна

Улазим у Стене утробу

Из ње сјајиш, ниси црна

Kандило призва у његову избу.

 

Провукох тело, руке склопих

Пред Свеца грешна клекох

Поклоних се и прекрстих

Опчињена, као ти и ја умукох.

 

Приђе зрак кроз мали прозор

У тами сунце Светог обасја

Међ каменом Божји призор

Испосница, молитва,Светац и ја.

 

Слушао је моју ћутњу

Пред иконом обасјаном

тад разумех сву му љутњу

Гласна би, тиховању жељном.

 

Воштанице заискрише

У утроби те пећине моћне

Очи наше прогледаше

Испране  капљом Свете стене.

 

Иза врата,  под старом резом

Топла црква усред стене.

Икона са Мајком Божјом

Христом нашим из руке Лонгине.

 

Часне двери,  бојом златном

И код њих Свети ћивот

Сазух ноге, легох Светом

У Постељу за здравље, живот.

 

Светог Петра ту су мошти

Из манастира из Kорише

И због њих смо Реко дошли

И ту се  руке помолише.

 

За сав народ мучни српски

За Свето Kосово и Метохију

А наш отац Андреј Дечански

Представи нам своју братију.

 

Дочека нас, у миру испрати

Све до гроба оца Харитона

Са поруком “да се врати”

Свак ко у срцу чује звона.

 

Све док звона позивају

И монаштво ту нас чека

Свеци нашу земљу чувају

Верне чека Црна Река.