Датум објављивања: 08.02.2020

Нада Хаџи-Перић: ЉЕВИШКА

Маслиновом гранчицом,

Милујем сваки твој кутак,

Да поново светлиш ко некад.

Да црнило заробим међ црне дане.

 

У грлу ми малина и мед,

У души мир и ред,

У ноздрви рузмарин.

 

Хоћу да миришеш на тамјан

А не на ватру и дим.

 

Маслиновом гранчицом

Међ људе проспи, Господе, мир.

Хоћу да певам Царици тишине,

Заједно са хором младих богослова.

Њој, која зна да ћути годинама

Иза зазиданог зида,

Иза  гарежи и малтера

И опет се појави

Са обзнаном да нас чека.

 

Испред олтара

Умножавам људска лица,

Да нас буде више, као некад,

Кад су јако звонила звона

Позивајући на вечерњу и јутарњу,

Кад су жене у појасу

Доносиле нафору.

 

Код стуба са леве стране,

Стојим са тањирићем жита у рукама

И чекам освећење,

да претке поменем.Списак је дуг.

Да се за живе помолим и тугу ублажим.

 

Испред Богородице,

На коленима сам, клечим

И камене плоче усијавам дланом

Да сунце са истока падне по њима

И осветли куполу и Христа

И запис Немањића на зиду

Да ова Светиња 

припада српском роду.

 

Љевишко, наша си!

Била и остала.

И после хиљаду зулума

Ти светлиш у нама.

 

Маслинова грана

нека те чува од нових врана.

Римама ћемо својим исплести

Најлепшу чипку и њоме те обгрлити

Уместо оних зарђалих жица

Које руже лепоту твоју.

 

Маслиновом гранчицом и римом

милујем сваки твој кутак

И чекам тренутак

Повратка.