Датум објављивања: 22.05.2020

Ранко Прерадовић: ПЕСМЕ КОЈЕ У СЕБИ ИСТИНУ НОСЕ

 

 

 

Перо

 

Ни за шта ниси ни за гробље ново

истрошено перо што дуго не пише

невероватно али не дише ти се више

заборављено последње ти слово

 

и не зна се како је на крају пута

баш као на почетку лудила рода

у себи манита светлост уденута

као да вас за ич власник  прода

 

мастиљару издаде и мастило

поразу се даде опште ништавило

 

 

Видовдан

       

Сећам се ратова и којих није било

Понора и падова као судбоносни

Прометну смо већ у српско трпило

Па зар да због тога будемо поносни

 

Све нам се на исто овдје своди

Док снујемо о могућој слободи

 

Ратови и војне наше су домаће задаће

Искусних нема ни поражених међу нама

И само кад нас више не буде  престаће

Векови  једа чемера патњи и проблема

 

 

 

Походећи Хилендар

                               Светом Сави

 

Изгубивши сваку наду да путујем

усред рата стижем с браћом

морем у свету Лавру.

 

Пијем Oузо добродошлице

и фотографишем се са Францом Цурком:

светски знани рестауратор

овде је да оживи временом

начете фреске.

 

Затим спознајем при  јутрењу:

испред нас је веровање у Светог Саву,

стигао нам у сусрет живи Отац наш,

Исус Христ.

 

Живи боже опрости оне наше смрти

и све заблуде у које веровах

све док у Хилендар нисам дошао:

овде сам да бих

овакав какав сам

(никакав сам!)

о Теби сневао.

 

Дворcке луде

  

И док се краљ сунцем гости

раскринкавајући месечево ништа

(опрости му ватро све лудости)

дотле  добауљали  са ратишта

његове су обичне дворске луде

(ко још борце сврстава у људе)

 

ни васцела ова уништена планета

и њен друштвени поредак цео

све је примерно њему и за њега

свеукупне краљевине већи део

 

 

Глобално тако

 

Боже ме опрости цркла мати

Земља се сметнула са своје осе

Ко ли ће у будућности прочитати

Песме које у себи истину носе

 

Читачи су птице вуци и јауци

Мртво се поподне промеће у вече

Одакле допиру радосни звуци

Песме која би као ноћ да тече

 

Маглина носи мртве псе у себи

Свет се цери на појаву њину

Може ли ико опстати у теби

Већ одавно прерасла у тмину

 

Песмо наводно неубедљива јако

Глобално тако

Или никако