Датум објављивања: 25.05.2022

Ранко Прерадовић: УЉУЉКАН У АУТОБИОГРАФИЈУ

 

 

 

1.

 

Несмотрено и без своје воље

Рођен у рату у бунилу

Сам самцат без игдје икога

Са сузом радосницом испод мушког уда

Са хиљаду дивних предрасуда

Рођен нови срамни век у мени

Погођен рођењем сподобе

А против свађа и погодби

Изашао на бели свет лудилом

Као да се никада ни родио није

Највећи стварно најмањи без страха

Отргнуо се из гнезда

У лептиров крочио лет

Човеколики а још ништа није

Загрљеник посестриме змије

 

2.

 

Таман схватио да је рат био

Почео се свијати око сунца

Када су природне предрасуде

Сломиле небо и исцијелиле мртваце

Из гробља кренула читава једна хорда

Све луђаци силна браћа

Све истосубеници и сународници

Ко би да их у смрт враћа

О добри Боже опрости им свађе

Не зна се ко је коме син а ко брат

Или коме је од њих слом неба

Највећа људска потреба

 

3.

 

Нити сам био нити се потврдио

У рату којег нисам ни осетио

Тек у заблуди  дугој живео

Уљуљкан у  ауторбиографију

Школе нисам свршио

Колена бела пропустио

Све страшне небеске светиње уснио

На земљи светкован био

Огромне сам светлости волео

Боловао у змије а патио од анемије

Боже ме опрости без тебе хтео

Како ли сам свему сведочио

Роб твој залудник што је ево

Све бољке сјајно преживео

 

4.

 

Пио и испијан стално био

Громогласно подривао црве

На преваре вечне на подвале свете

Јер због чега би иначе патио

Траво озеленела у очевим костима

Најлепша звезда светолика

Једино могућа зла прилика

Песник преболелих слика

О света васељено одакле овде ја

Одакле чело моје сунцем сја

 

5.

 

Шта је живот ако бес тај није

Поезијо израсташ из таме сна

Ничеш у дубокој несугчласици са њима

Речи су подршка за пад за ме

Шта би хтела слова да су без опстанка

Како би без њих било Ранка

Чиме би се крв на платну слила

У чему би се огледало сунце јутра

Како би сте означавали сутра

Драга изгубљена утваро животе

Како ти се у осмех оте

Век један цео изгубљен у ништа

Поруга можда порука света

Као стрела ничим запета

 

6.

 

Страшно сам лењ и неозбиљан био

Међуратне године у ништа потрошио

Помало писао у стиховима дисао

Најчешће све суштински губио

А нити сам гинуо нити се убио

Мада рођењем у смрт заљубио

Чини ми се да сам и смрт загубио

 

Рат сам доживео а нисам га слутио

С вером у сутра ево сам све изгубио

А нисам љубио нити будућност убио

Верник у поразе од којих сам лудио.