Славица Јовановић: БЛАГОСЛОВ

 

 

Ја сам твој благослов

 

Ја сам твој благослов

којим те Бог награђује

због малих доброчинстава

које си учинио песницима и птицама.

Ја сам твоја казна,

екстаза у позним годинама

због емпатије према боровима

и јагањцима које си миловао руком.

Ја сам твоја срећна лука

и Давичови спасени поморци

због шаке соли

коју си посејао по приморским перивојима.

Ја сам твоја савршена илузија,

тренутак самозаборава

због оног хлеба

коме ниси дозволио да пропадне

у избегличком колективном смештају.

Ја сам твоја лудост,

игра вилиног коњица

и ескапизам из свакодневног животарења

на периферији великих градова.

 

 

Нежности моја

          (Љубици)

 

Нежности моја,

немој се никада плашити

тавних дрвореда

из мојих прича.

Само невиности

свићу зоре,

и твоје руке са

изгриженим ноктима

говоре ми да сам

још млада.

Нежности моја,

корачај храбро

као Брижит Бардо,

као мати Иларија,

као Јелена Ленголд

и буди хероина

сазвежђа песничког

и лилипутанског.

Нежности моја,

од искона,

од минђуше из музеја,

од древног рукописа

о походу Игоровом,

од бедра Наусикајиног,

од млека,

волим те

до бескраја.