Славица Јовановић: БЛАГОСЛОВ
Ја сам твој благослов
Ја сам твој благослов
којим те Бог награђује
због малих доброчинстава
које си учинио песницима и птицама.
Ја сам твоја казна,
екстаза у позним годинама
због емпатије према боровима
и јагањцима које си миловао руком.
Ја сам твоја срећна лука
и Давичови спасени поморци
због шаке соли
коју си посејао по приморским перивојима.
Ја сам твоја савршена илузија,
тренутак самозаборава
због оног хлеба
коме ниси дозволио да пропадне
у избегличком колективном смештају.
Ја сам твоја лудост,
игра вилиног коњица
и ескапизам из свакодневног животарења
на периферији великих градова.
Нежности моја
(Љубици)
Нежности моја,
немој се никада плашити
тавних дрвореда
из мојих прича.
Само невиности
свићу зоре,
и твоје руке са
изгриженим ноктима
говоре ми да сам
још млада.
Нежности моја,
корачај храбро
као Брижит Бардо,
као мати Иларија,
као Јелена Ленголд
и буди хероина
сазвежђа песничког
и лилипутанског.
Нежности моја,
од искона,
од минђуше из музеја,
од древног рукописа
о походу Игоровом,
од бедра Наусикајиног,
од млека,
волим те
до бескраја.