Датум објављивања: 11.11.2021

Славица Јовановић: ДА СЕ ГЛЕДАМО, ДА СЕ МИРБОЖИМО

 

 

Митровдан и ти

 

Држимо се за руке

и љубимо на улици

као некада

када сам извлачила своје прсте

и крила их од твојих подочњака.

Митровданска измаглица

доноси мале ватре

као фигурице на

славском колачу моје мајке,

као благослов испод костима

од ситног кароа.

Данас је моја Љубица

постала старија од мене

кад ми је рекла

да се не бринем

за речи и дијаманте

који ме прате сустопице.

Овај град је катарка

у предапокалиптично време,

немој се стидети своје љубави

према мени,

од ње нико није умро,

само се родио један анђео

на твоме рамену.

 

 

Света Екатарина

 

                               Како да те дам у туђе руке,

                               најнежнији међу анђелима?

 

Нас четири смо увек заједно,

твоја икона изнад креветића моје Љубице,

твоје име у имену моје Катарине,

твоје погубљење – моје рођење.

Нежна маслино, пут ти је миришљава као у моје Љубице,

лепа си и мудра као моја Катарина,

твој разбој са гвозденим клиновима – моја поезија.

Предеш невестинско рухо од злата и порфира,

огртач од најмекшег јагњета за венчање на небесима.

Ми ћемо ти носити уздарје,

моја Љубица, твој осмех, кутију шећера,

моја Катарина, бисер, благо из ризница,

ја, сребрни пехар росе мајских цветова.

А у том твом часу, гладићу им косу

и љубићу их и причати о сунцу и месецу,

само да не чују, само да не виде

како се иде међу анђеле.

 

 

Србија

 

У чудоређу слова јуродивих,

у наушници од горских кристала,

у шаци јагода,

растеш Србијо,

до детињег неба,

до астралних ауто-страда,

до јоргована у башти Србољуба Митића.

И немаш ништа до

стрна у пољу

и свиле у јаглуку,

до бистре воде испод Проклетија,

стреле рачанске

и кивота раваничког миришљавог.

Теби се заклињу

копачи стишки

и рудари из Рембаса,

теби вила Равијојла

поје са Угљарског крша,

ти се у смоници топиш,

и у недељу васкрсаваш,

Србијо васколика,

већа од златног бора

и Увачког језера,

од крила албатросовог

и споменара Бранковог.

Љубићемо се сутра

у пожаревачкој припрати, Србијо,

а ти ћеш нас гледати

и мирбожати.