Датум објављивања: 16.03.2020

Слободан Ристовић: КЛУПА ПРЕД ЗАДРУГОМ

 
 
 
                                            Петру Пајићу




Е, мој брајко

Шта је видела и дознала

Клупа пред задругом

Судија би се о јаду забавио

Све саме преваре,смицалице

Главе јевтиније од купусне главице

Ту где дуван завијају кад зафали папира

У  умрлице и крштенице




На том месту

Шекспир би шатор подигао

И довео лакеје

Да му која реч у стрвољ не упадне

Да сакупљају рајснадле са умрлица

Дуванске кутије, ћикове, пертле и блокеје

Као брошеве и ђинђуве

Са девојчица и распуштеница




Та је клупа најважнији споменик у Србији

Пред њу државници треба да доноси венце

Уместо на измишљене незнаније

Ту је реч преливена сузом

Светијом од вина са панајије




Она је раме на које се уместо залога

За разрез стављала глава

Задружни дом је наш бели двор

Окречен крвљу,

Од убоја и једа модрог као трава

Музеј је вешала, кама, катил фермана,

Коља, маљева и очију до преко арњева

Месту без те клупе 

Није ни црква потребна

Око ње се барјаци 

И друге злосутнице јате

На њој се прави ратни распоред

Пишу депеше и читају помиловања, брате




Наш је олтар око којег се врзмају мачке

Ту је завичај ракије, сланине и леба

И твоја буквица, брате

Мајчин врисак

Сестрино изгребано лице

Разбацани чепови с флаша

Пушчани патрони

Из којих ничу кутњаци и љубичице

Знаци узвика, питања, запете и тачке...




На њој су кожни капути

Масној од кокошки и пита

Крвљали гибаницу

И приповедали Маркса и Лењина

И јеванђеље без бога и крста

И неком разбили главу ко лубеницу

Потписом отиска испод прста

У име партије и тита




За њу је Марко везао Шарца

Да попију гајбу ружице

И Равиојла га голим коленом опекла

Склањајући му шаку

Од црног руна

Са златне преслице

Марш тамо пијана барабо

Ја сам поштена жена

Сведочио је Душан Митровић

Да је рекла

И да је то реч њена




Клупу би требало

На Српску заставу ставити

На коју слећу чавке и орлови

Док пред задругом мучу народ и волови...