Датум објављивања: 18.02.2022

Слободан Ристовић: САМО СЛОВА СВЕТЛУЦАЈУ

 

ФАТИРАНЕ ГАЋЕ И ОБЛАНДЕ

 

1

Линуо гас

На извешчао  патос

Налик оломањским пустолинама

 

2

Попрскао ексере испод полице

Ланце и врангије

Кове 

Вешни лонац

Плекани 

Лаворчић са плавим

Латицама перунике

Виле

Грабуље

Теглу са живом содом

Кутије Плавог Радион прашка

Албус

Вим

Сапун ”Јоргован”

И шмирглу

Покапао и коломаст

Али њој то не смета

Унередио све 

Ко кокошји праг

Јастреб их однео

 

3

Могло је и горе 

Да је до’ватио  

Циц и фланел

Пуплин

Шифон

Кукала ти мајка

Чоју коју је наручио

Милутин Лисац

Из Малог Борка

Најбољи копач

Победник на такмичењу 

Рудника лигнита у Костолцу

Који је на Двадесет девети новембар

Долазио обучен у народну ношњу

Са шиљканима опанцима

Везеним чарапама

И плавом  шајкачом

Носећи карбитушу и флашу

Зачепљену  кочањком

 

 

4

Баба Жица је на прелазу код бунара

На који по воду долазе жене из колоније

Казала Душанки Жике попа

” Кад би Јока видела Милутина

Пишнула би од зорта”

Што у царице то и у магарице

Одбрусила би Дула 

 

5

Лисца је због нечега 

Миливоје милицајац саслушавао

У кафанском бурдељу

У којем је Мића конобар 

На једној страни држао флаше

А на другој неке крпе 

Исписане са : Живео друг Тито

Пустили би га по одласку 

”Кожних капута” у Београд

Који су однели пуне кесе 

Док су рударска деца у обали

Штрцала пресољени претоп

Грчећи се као гусенице

Присело им

 

6

И Отац би тада дошао из јаме

Где је по нечијем наређењу 

У мраку прослављао Дан републике

Једном сам га чуо како каже

Више је  смрада у  Београду 

Него у клозетима

Мајка би стискајући шаке

Мигала очима на њега 

И освртала около

 

7

Цигани свирачи би у свитање 

Поседали испред продавнице

Погурени к’о обрамице

Једино је бас стајао усправно

Предавајући рапорт сунцу

Шоја и Бандула су тетурали око 

Закључане кафане 

Певајући ”Цај , цај Цајка ”

Дима је мокрио уза зид

Мало на зид

Мало низ ногавице

Џукеле су режале на мачке

Отимајући се о оглабине

 

8

Однекуда би бануо Живорад Чолић

Солунац

Чукајући прстом своју лулу

Ишао је ка продавници да купи кесицу дувана

Бајиновца

Жућег од злата

Које је покрао Краљ

Кад је здимио у Енглеску

Тако нам је причао Цакан Циганин

Првоборац

У то би се појавио и Лала

На точку ”Херкулес” 

Шеврдао је

Ваљда су му гуме имале курије очи

Пипнуо би прстом у шешир

И ушао у продавницу

 

 

9

Продавница

Сва у плавом

Тезге

Полице

Сандучић за дрва

Патос олајисан  

Црн

О ексеру 

Окачен друг Тито

Бео као креч

Једино му петокрака

Црвена

Светлуца

 

10

Јашта море 

Мора

 

11

Наспрам слике

Наслагане обланде

Јоргани и пешкири

Кошуље перлонке

Неколико марама

Шарених за вашар 

И загаситих за жалост

Више је ових других

Смрт је јами на домак

А на сред полице

Комбине

Најлонско

И женске фатиране гаће

Обојене у неку јектичаву румен

Са ластишом на ногавицама

Испод којих ни бува не може

А камо ли шака 

Заптила све ко фишек барут

Кад их видимо

Ми осмаци

Прокапамо као изанђали олуци

Удари нам пена на нос

Болујемо од стомака и падавице

 

12

Јој!

 

13

За децу има чарапа

Оних што су преко колена

Кавених бојених

У дивци кафи

Ваљда

Па  мајке праве штрунфле

Да се не посуљају

Има и пироћана

Од којих и данас носим ожиљке

 

Фабрика им сагорела

Има и за девојчице шнала

Нема помаде и тако то

Али има на Убу петком

Када се иде на пијац и у аброве

 

 

14

Ух

Умало се не огреших о балоне

Оне плетене

И  голаће

Свега на све стране

Да очи не одвајаш

Само нестало салајица

И конзерви

Али и то ће стићи

 

15

Једино у фиоци испод тезге 

Свеска и мастиљава оловка

у коју Лала уписује  вересију

Па је ближи апсани него опанцима

Када би се урушила јама

Због вересије би правац у Забелу 

Држава би нашла нове сиротановиће

И спустила међ старе пацове

Да се гризу 

Миливоје би шњувао около

Гризући нокте

Са сваког дувара би вириле уши

Ослушкујући и жижак у тавану

А онда би се иза завесе

Киснуо би са крајпуташима

А онда би се са прозора зачула

Његова жена

”Јебо те луди отац

Улази у кућу,

Добићеш јектику од ладноће

 

><

 

СА КРАВАТОМ О ВРАТУ

 

Са краватом о врату

Разапети на сунђеру и платну

Намирисано распеће под вама

Без ичије слике под јастуком

Очевог џепног сата на асталу

И дуње на орману.

Што сте ближе гробу

Све сте кући даље

 

Како су смешне туге

Када гледате фотографије 

За које нисте сигурни

Да сте њихове семенке

Кад нема својих љуштина

И туђе иверје мирише

На далека цепала

Са кокошијом главом на пању

Лепог ли дима и гаревине

Из нашег прогорелог ”смедеревца”

Па се ‘леб осећа 

На квргаву букву

И замомчен церић

Тукнуле мачке и младе на фебруар

Само керићи фићфирићи

И матораћи флекају пртину

Једни јел им се напеле прангијице

А другима поспадали 

Пампури са пљоски

Па точурају низ ногавице

 

Ево турам купус

У земљани лонац

На дно неколико љескових прутића

И две три шаровке

Од осмака кукуруза белог

Комадић сапуњарице

Шаку ребара

 И  једно уво суво 

Каиш кожуре

Има да се осећа преко сињевине

А ти тамо  расоли очи

И капај у ћасу вамо

То је твоје ведло 

Набубрело од цецеља несанице 

Чемерна мајка ће се обрадовати

Кад костима осети 

Да си негде жив

Биће јој лакша гробна комуша

Сањај

Једино се у то можеш заклети

Ако те сан неће

Дрмни неку брљу тамошњу

Ти ваши отрови јаче трују

А ови наши слађе лажу

Ћути

Слушај како куца сат у дувару

Није свакоме лако чути

Наћули се

Наћули

Ако ти нису зарасле уши…

 

 

СУМРАЧЈЕ

 

Мрзну косови по обалама

кидају црвене бобице

својим драганама.

Вијоре се кесе 

путем трубе камиони

који вуку шуме у ”кланице”

Сиротиња мрзне 

пред телевизорима,

гледа турске серије

Сејмени и тамо и овде

Док раздани

почеће песма попова

У то ће стићи и ”Гоци бенд”

Љуљај јаворе

Нико неће ни приметити

Да је опет мрак ко јутрос

 

ОНАЈ ШТО ЈЕ ПАЛИО ФЕЊЕРЕ

             Господину Славку Топаловићу

 

Када оде Онај

што је палио фењере

И када је сунце 

Гујама очи засењивало

У варош навали тмина

Па окасни свитање и подне

Узбуне се јејине и врапци

Почну венути руже на фирангама
И капати вино по месчини

Од које вошплав опрљи ону белину

Под женским грлом

Не већом од дводинарке

Цигани на гудала натуре шешире

Па плачу пред кафаном

Мука им што не свирају

А подбио им се камен под ребра

Ко камен под шински точак

Шкргућу и плачу

Само слова остану да светлуцају

У неким књигама

Које је Бог оставио 

Уместо оног што је палио фењере

Да не би сунце залутало

У његовој вароши.

 

 

СТУДЕН

 

Коме треба оволико снега

Студени

Зар нам она недостаје

И то бело

На којем се ни једна 

Топла реч не исписује

Да није по која звезда

У недра да упадне

Помислио бих

Да ми је срце 

За тобом отишло

Једне давне зиме

Којој је ова сестра.

 

 

ОЛОМАК ГРОМА

 

Заболи ме

Оно пола дугмета

На твојој отешњалој кошуљи

Утруни ми око

Дабогда испало

Кад му се куршум вратио

Па мајка вриснула

Као да је оломак грома ударио

Јој!

 

 

ХРИСТОС СЕ РОДИ

 

Христос  се роди

Куку да није

Удавио би нас грех

Који нас разједа

У Србији скоро да нема

Оца без разапетог му сина

У њој је више распећа

Од оџака

У хладном пепелу 

Запрти су кромпири

Да гробови од глади не згасну

Боже

Када те силници

Из куће протерају

Бежи нама

Једино те ми у добру

Гађамо камењем

А у муци у срцу кријемо

Ако те у њему убију

Васкрснућеш

Из наших костију

Месом смо псе нахранили

Покурјачили смо 

Да би у зубима молитве сачували

 

 

БАДЊИ ДАН

 

Бадњи дан

Већ неколико дана

Снег чудно мирише,

Као да је у небу 

Неко изрендао јабуке.

Церићи су се пролепшали

Чујем их ноћу

Шуме умивају се Моравама

Отац је носио секиру Драги Ковачу

Можеш њом да се обријеш пред смотру

Ако те Краљ  у гарду узме

Њом ће да одсече бадњак

Да се на бриду његовом

Мали Бог огледне

Па да буде лепши од Шумадије

Мајка је окречила кућу

Донела креч са Уба

Толико је бео да када би га 

У шећер удробила

Једино би га уста препознала

Деда каже

За Јовандан ће бити крштење

Да се деца окупају

И отребе од вашки ако их које има

А марва и коњи отимаре

Јутрос није падао снег

Била је месечина

На све стране стаклена јарма

Узбуниле се варнице од љубоморе

Биће пилића

Јагњића и телића

Сунца и сунчаника

Биће жита и пасуља

Снајки и дечурлије

Још ако шљива роди

Има да се радошћу затрпамо

Неће нас  до Ђурђевдана наћи

 

 

СРЦЕ О КОЈЕМ СУ ПЕВАЛЕ ДЕВОЈКЕ

 

Оним несретницима у панцирима

Који бране сунце од светлости

Оковали сте се оделима

Као да сте пошли  на венчање са аждајом

Кроз ваше кошуље ни жишку пута

Ни вашкама ни девојачким шакама

Обукли сте руднике гвожђа

Поскидали су шине са Шаргана

Да њима прошију ваше копоране

Оловом постављене

Од звона су вам шајкаче

Такви сте стали пред народ

Који вас брани од клетве

И чува калеме унучади

На њих сте пошли

Да браните сунце од светлости

Гавран вам се тићи под обрвама

Ви

Јачи од Бога

Тако вам је рекао онај

Што се устоличио

 Уместо Цара и Краља

Па му се чини да је Отац оцу

И судија суду и усуду

Јадови моји 

Још не осећате како вас гризу сузе и клетве

Од вас ће огорчати Морава

А то је она вода 

Којом Бог причешћује Србију

Па када се понеки Србин у њу и утопи

Исплива у крило мајке божје

Са крилима на раменима

Има ли који од вас мајку

Ако има преклињите је

Да вам скине синџире

Под којима вам је срце покурјачило

Онога  срца

О којем су певале девојке

И због којег сестре  гребу лице.

 

 

ОБУЧЕНА У ПЕСМУ

За дочек нове године
Отишла си кући
Ниси имала
Довољно лепу хаљину
И сада после минулих година
Опет си код куће
Тако лепу хаљину
Нико није могао да сашије
И поред тога
За сваки дочек
Обучем те у песму
И одлазимо на бал
Сви гледају у тебе
А ти мислиш
Да је то због хаљине
Ја никада не помислим
Да је због песме
Не умем тако лепу да напишем
Мени си лепа за све…

 

ШЕЋЕРНЕ КРПИЦЕ

 

Сан си ми ноћас утрунила

Мајка ми на очи ставља

Шећерне крпице

Да јој од меда не ослепим

 

 

БЕЗ КОРИЦА

 

Читам неки књижевни часопис

Неко је поцепао корице

И неколико листова

Најрадије бих онога

Који га је поцепао 

Одвео на пиво

Боље су и празне стране

Него када на њима нема ништа

 

 

РАСУЛО

 

Личио сам

На опљачкану банку

Уредан а празан

Расуо сам се

Као што се развеје

Дуванско труње

Када мрзовољна супруга

Пре прања почне извртати  џепове

Тражећи нешто што се носи као

Ожиљак у недрима

 

 

ГЛУВЕ МАНСАРДЕ

 

ја и Менсур Ћатић

Не пишемо песме

Ми гледамо наше филмове

Које су у некој штампарији

Пребојили  у речи

И бацили у књигу

Глувонеми су

Гледају их бројеви 

Напуштених кућа

На мансарди

Где седе кишобран

И жута разгледница

Чују их они који прозборе

Стиснутим шакама

Док гледају кроз пушкарницу неба

Као што рудари зуре кроз земљу

Голубови штрцкају на одјавну шпицу

Још само да се појави чистачица

И побрише роваш семенки…

 

 

ОСЕДЕЛИ РУЗМАРИН

 

Седели смо

Заклоњени рузмарином

Који је оседео

Када је неки аутомобил

Ударио црног пса

Који је на сред улице

Плакао за мртвом птицом

Промицале су речи тротоарем

Које нико није чуо

Осим пса и птице

Бачених у камион градске чистоће

Да их одвезе право у рај

Схватио сам то

Када сам  видео 

Да чистач уместо руку има крила.

 

 

БЕЛЕШКА

 

Ове песме сам написао 

на салвет  у мотелу ”Перић”

У Бијељини

Док сам јео палачинке

Чекајући пријатеља

Када сам појео палачинке

Салветом сам обрисао шаке

И ставио је у џеп. 

Конобар који је то видео

Слегао је раменима

Опонашајући врану

Која учинила исти покрет

На оближњем крову.

 

 

НЕСАН

 

Не умеш ти мене да волиш

Као што и ја не умем тебе

Нико то не уме

Као ја

Ни као ти

Сви погрешно мисле

А ми се волимо

Као што се воли срце и куршум

Крило и перушка

Пољубац и барут

Без нас двоје 

Реке би биле сирочад 

Облаци би 

Падали из неба

Земља била од паучине

Пуна сагорелих звезда

Усмрдела би се месечина

Е када бих умео 

Да те волим онолико

Колико мислим да не умем

А и ти исто тако

Бог би сазвао  своје писаре

Да то опишу

И када би му донели списе

Ударио би шаком о астал

И дрекнуо

Појма ви немате

Колико се они воле

А и сами не знају

Ето

Када ме се сетиш помисли

Да сам сазнао

И ако знаш да никада нећу…

 

 

МУЦАЊЕ

 

Не муцам

Ја ћу

Ја ћу

Вруће ми речи

Па прље до у џигерицу

Ја ћу

Ја ћу

Отићи

Тамо где семенка

Може век векова да чека

Ону кап

Која ће је пробудити

И поново расцветати

Ту ћу

Ту ћу

Да те чекам

Онда ћемо поново 

Да се 

Да се 

Загрлити и скочити у облак

Тамо нико не умире

Тамо је и моја мајка

И она је муцала па престала

 

 

ДЕЉКАЊЕ ПЕСМЕ

 

                   Менсуру Ћатићу

 

Одавно нема Менсура

Па се распојасале речи

Подивљале као властела

Греота над њих очи наслањати

По градовима трамваји поскидали точкове

Шљапају ко деца по летњим локвама

Локвањи отишли на Скадарско језеро

Јуре сојке по плићацима

И хватају голопрсе рибе за дојке

А њега нигде

Чак ни у Ћатићима не знају

Да ли ја на робији

Или негде пече ракију 

Нешто за се мислим

Добро је да је нестао

Обрадовао је оне што дељкају песме

Од њега их нико није видео.