Датум објављивања: 03.09.2020

Слободан Ристовић: УМИВАЊЕ ПУПОЉАКА

 

 

ЗАЛОГАЈ КАМЕНА

 

                        В. Грацуну

Колико му је семе било

Када је оволико порасло

Ово камење

Којим се може кућа богу озидати.

Из њега годинама откопавам сунце

Да ми сване јутрос

И не залази више

Да ишчили црнина

У Црној ми Гори

Па да зовемо кума

Да јој надене име Слобода

Да ме више не засрећу браћа

И на очи ми кидишу

Него да трче у коло

Да се жене и рађају децу

Неку децу 

Која ће на сунце личити

А не на нас црњане

Од камена умешене

Па кад хлеб једемо

И зубе са њим сажваћемо

                        30.08.2020.

 

 

УБОЈ ОД КАМЕНА

                      Д. Станојчићу
Једнога дана
Када се претворим у камен
И паднем пред кућни праг
Птице и Цигани ће доћи
Да се око мене отимају
Да ме сачувају од људи
Који би каменом да их гађају
Кућна гуја
И пас испод шупе
Их гледају
Зализују убоје
Од камења које није имао
Ко да одбрани

                      Рогатица.29.08.2020.год

 

 

БУЂЕЊЕ

 

           Р.Павићевићу

Пробудио се камен

У шакама Бога

Умила посмрчад

Очев и Ђедов образ

Постали људи

Распарала се материца

Од бачених барјака

Просула живу земљу

Враћају се кућама

Оживели крајпуташи

Да свадбују унуцима

Кад нису могли синовима

 

                Рогатица. 01.09.2020.год.

 

 

 

ВРАПЦИ И ЦИГАНИ

 

Не дирајте 

Врапце и Цигане

Они су 

Кора и лика

На нашој јабуци

Крила под стрехом

И перје иза кокошињца

Били су ту 

Кад смо свадбовали

Славили

Крштавали

И сахрањивали

Само су они остајали

Да гуји под прагом

Дотуре кап росе

И глеђ сузе

Где њих нема

Ту ни Бог не навраћа… 

               Бела Земља 27.08.2020.год

 

 

ОЋЕ РАТ

 

                        М. Марковићу

Довољно је да један преживи

Ето, Tи.

И, један да погине.

Ево, Jа.

Добро је

И да су нам две мајке 

Па и ако оду Богу

Две се више памте

Ето.

Отац је увек један.

‘Оће рат

О томе ти говорим.

Ето.

Ваљало би да грешим.

Грешан ти ја

И ти грешан мени.

Ево,па како буде

 

 

УМИВАЊЕ ПУПОЉАКА

 

Имате ли икога

Да на златно лице

Огрне загасит образ

Помисливши на вас.

 

Мајку је одвео Бог

Да му избистри воду у небу

И њом умије нове пупољке

Којима ће краљица намирисати јорговане

 

Није сваки Отац кошуљом својом

Обукао кошницу

Понету у мираз ћерки

И син је направио нова врата

Да ако њему прво дође

 

Имате ли икога

Да јутрос прво помисли на вас

Па да погледа

Где су му опанци

                      Рогатица.24.08.2020.год.

 

 

ОЛОМАЊСКА СЛАНА

 

Оломањска слана на људима

Најежени најлон 

Око камара дрва

Понека пивска флаша

Слика за помен и успомену

На некадашње синдикалне новине „Рад“

Којима је ветар затиснуо рупу на огради

Пред улазом у фабрику

На жици кос

На страни намењеној за поезију

Стихови Аврама Карајовића

„Цветају румене булке у ливним пећима“

А на дну стране „берачи лала“

Нагорелих ливци са оједеним зубима

И паклица врањанске зете у џепићу блузе

Овде уцакљене секире

Углачана грабова држалица

И међ прсте расута 

Жижљевине на ушицама

У обалама неки људи

Бискају омлаћене јабуке

Недозреле 

К’о трудноћа шестог месеца

Веле:

„Боље им је зеленим у мојој каци

Него зрелим у туђој“

„Турско пусто“

Гунђа баба 

И дреши запетљано штене

Избачено из неких кола

Живимо к’о крајпуташи

Само што трепћемо

Немамо ширите ни имена

Да не повредимо некога

Окамењене мајке 

Пале свеће пред тим грумењем

Познају свој шкриљац

Кос је одлетео са оне жице

Неће да смета мраку

Довољно му је што је црн

 

Рогатица.Какав црни датум.

Ово није време за у календар.

 

 

ВРЕЊЕ ЉУБАВИ

 

Мину векови

А не умину опржи

Дубљи су ожиљци од рана

 

Превиру презимеле оскоруше  

У трњу спавају успомене

И плитко посађене речи 

Од којих Бог 

Цеди катран

Да би истерао жишак

Који се тићи у костима

Украшеним богатим пустолинама

И сиротим ордењем

Без доказа ко им је родитељ

И за чија су прса кована 

Јер унуци уз вечеру

Мењају бога и историју

 

Пресвлаче се судије и пороте

Чешће од  моштију

Издали суднице у закуп

За кафане и ханове

Пију крв ил’ шербе

Зависно од власника

Јер нису у стању 

Да понесу кап росе

Ни зрно соли

Шупља им кашика 

У мртвој мањерки

Зарђала игла 

Расули се параграфи

Међ’ златницима и дугмићима 

Ћаплискају као свекрве

Док прелажу заклетве у укопнину

Силници са вуковима под пазухом

И бисагама натисканим меницама 

 

Спавај чедо 

Није ово једини век

У којем су на трну 

Барјаци  и кошуље

Има још ко зна колико Видовдана

Који у нашим судбинама ковитлају  

 

Нема ледине осим Косовске 

На којој неки Лазар 

Није оставио главу

Не дај се мастилу 

Часније причест кречом

 

Посматрам свраку 

Сва је од живота

Њим и лети

У кљуну јој белоушка

са златним кондиром

Нали јој вина

Па нека те недрима умије

                     Рогатица.23.08.2020.год.