Датум објављивања: 06.09.2021

Снежана Лакета: КАД НЕСТАНЕ СТРАХ

 

 

НЕБЕСКА РЕКА

И ко смо ми
Под Небеском реком?
Да л’ риба што каже
Да чула је шапат
Уснулих корала?

Камен на камен,
Камен под камен
Камен под главу,
Слово за славу.
И блесак Светлосни
Одраз небесни
На камен поносни.

И ко смо ми
Под Небеским сводом?
Да л’ паун што лети
Свој сунчани лет?

И ко смо ми
Под Кором Хлеба Небескога?
Вода ил’ Огањ?

Удахни, зарони
У Божији свет!


СТЕНА КРАЈ РЕКЕ

Вртлог у зраку.
Светлост у мраку.

Страх и глад
Прасак и пад.

Стена крај реке.
Жеље далеке.
Нестаје страх
И бол у прах.

Река снена.
Крај ње стена.


РАДУЈ СЕ

Животе!
Светлости моја!

Покровом црвеним
Душу покриј!
Руком од сребра
Тело ушиј!

Млеком руменим
Умиј рану.
Очима ћути
Коју ће страну.

Нахрани Речју,
Хранитељко!

Слепости немој
Простри путе.
Под плаве скуте
Немир сахрани.
Крвљу свете
Врата одбрани!

Из пепела успни,
Светитељко!

Миром зацели
Свет бели.
Радуј се, васцели,
Радуј се.