Датум објављивања: 11.05.2022

Сона Велијева (Азербејџан): МАК ЦВЕТА СРЕД ЗЕЛЕНА ПОЉА

 

 

ХАЈД’ ДОЗВОЛИ ДА ТИ ЧИТАМ УМИЛНЕ СТИХОВЕ

 

Не пружају се свакога дана прилике попут ове,

Анђели с небеса самих ниспослаше те звукове,

Не чуше их пре тебе уши старчеве ни унукове,

Хајд’ дозволи да ти читам умилне стихове.

 

У пустињској јари сенка је награда,

Болеснику посета ко дар Божји пада,

Стихови су као сочни грозд из винограда,

Хајд’ дозволи да ти читам умилне стихове.

 

Њих нам је ко мелем послао Господ,

Молим, Њега ради, песму ти не куди,

Што б’ сусрета да скрати одгођај нам худи,

Хајд’ дозволи да ти читам умилне стихове.

 

Има л’ веће шта од речи ил’ прече? – просуди,

Реч се другом, душманином и незнанцем зове.

Бог у нама душу успе речју да пробуди,

Хајд’ дозволи да ти читам умилне стихове.

 

Боже благи, душа ми ко бадем процветао,

Ветар хитро у даљине носи ми цветове,

Стихови су све што имам и није ми жао,

Хајд’ дозволи да ти читам умилне стихове.

 

 

НЕМАШТИНА

 

Две гране исто дрво има:

једну од недаће,

другу од нерада,

тако на њима зри немаштина.

Суши се дрво не одрекав се хлада…

Сасецају га. Остаје само клада.

***

Излићу се кишом и грануће сунца сјај,

Ја сам дажда облак милостивог Творца.

Туга ми тешка, пут далек води у бескрај,

Одлази све даље, не знајућ ни краја ни конца.

***

Пут представља наду, пут је права светлост,

Зове ме утеху да ми макар-какву пружи.

Оном ко с жалом сусретне се, није реткост,

Бог пошаље пут – да му ко лек послужи.

***

Опростивши се од оног што изгубисмо,

Трагамо за оним, чега још лишени нисмо.

 

 

СВИРАЈТЕ БЕЗВУЧНУ МУЗИКУ

 

                       Махире-хануми…

Током једне прославе, свак

наручиваше музику за плес,

а мени на ум паде следеће:

 

Свирајте безвучну музику,

Желим играти ја живота пуна.

Довољан ми је и срца откуцај,

Желим бол да сметнем са ума.

 

Печал је као поље, док ја сам ко оштра коса,

Смејем се јадом прочишћена, сва као јутарња роса.

Очи просипају сузе, ко џак подеран зрневље проса,

Свирајте безвучну музику.

 

Свако збивање прошло – у лице сад нам се цери,

Усуди се па свеколику муку ти измери,

Јади ко да прозори су, а јед ко да су двери,

Свирајте безвучну музику.

 

Овде нико ни на кога ни гроша не даје,

Од ових ил’ од оних ли си, нико и не хаје,

Од погажене нам Отаџбине земље не остаје,

Свирајте безвучну музику.

 

Ој, Отаџбино, Отаџбино, знам да то је болно,

Место мелема на рану твоју трљамо упорно

Живу со, али ни то не чинимо добровољно.

Свирајте безвучну музику.

 

Нека дође ашик, нек и озан дође

К искушењу иде ко год овим путем прође.

Играћу до боли, док из рана крв не пође,

Свирајте безвучну музику.

 

Свирај „Кјочари“[1] ја умрети сам спремна

Желим кући да се вратим родном крају верна,

То једина жеља ми је, сад – за сва времена,

Свирајте безвучну музику.

 

 

ЉУТА САМ НА ТЕБЕ

 

С јесени ветрови на врт

Никад не ударају блаже.

Реч ме изнутра кида на смрт,

Нема снаге да с’ искаже.

 

Теби ћу о теби самом ја открити тајну,

Ал никоме о томе ни речи.

Ако ли те увредим уз неку реч нехајну,

Није страшно, срце све излечи,

Љута сам на тебе.

 

Пљуштање кише није стало,

Ветрова су силне струје.

Срце ми је малаксало,

Душа над амбисом – ту је;

Љута сам на тебе.

 

Љубичица је на путу,

Све од чежње и од јада.

Мак цвета сред зелен поља,

Уморна му глава пада.

Љута сам на тебе.

 

 

Срце ко пролетња вечер снена,

Печал у њему мири и цвета.

Осетим ли се одбачена,

Ветар однеће ме с овог света;

Љута сам на тебе.

 

 

___________

[1] „Кјочари“ – азербејџанска народна игра.

[1] „Кјочари“ – азербејџанска народна игра.