Српска поезија у часопису “Светска књижевност” у Азербејџану

 

Центар за књижевно преводилаштво и књижевне везе објавио је посебно издање часописа „Светска књижевност“ – „Српска поезија“. Ово издање „Српске поезије“ садржи 62 песме српских песника од Стефана Лазаревића преко бројних других представника, како класичне, тако и савремене поезије међу којима су: Лаза Костић, Војислав Илић, Алекса Шантић, Иво Андрић, Момчило Настасијевић, Десанка Максимовић, Душан Матић, Растко Петровић, Душан Радовић, Васко Попа, Бранко Радичевић, Миодраг Павловић, Слободан Марковић, Стеван Раичковић, Милорад Павић, Дара Секулић, Иван Лалић, Томислав Мијовић, Душко Трифуновић, Јован Христић, Бранко Миљковић, Борислав Радовић, Милован Данојлић, Бранислав Петровић, Лазар Вучковић, Луне Левајац, Матија Бећковић, Петар Светковић, Гојко Ђоко, Зоран Милић, Драган Драгојловић, Милутин Петровић, Адам Пуслојић, Радомир Андрић, Рајко Петров Ного, Мићо Цвијетић, Мирослав Максимовић, Милан Ненадић, Милосав Тешић, Ратко Делетић, Бранислав Вељковић, Душко М. Петровић, Душка Врховац, Томислав Маринковић, Братислав Милановић, Тиодор Росић, Злата Коцић, Андреј Јелић Мариоков, Симон Симоновић, Ранко Р. Радовић, Селимир Радуловић, Вјекослав Вукадин, Јованка Стојчиновић Николић, Милица Јефтимијевић Лилић, Ђорђе Нешић, Новица Телебак, Драган Јовановић Данилов, Милан Орлић, Миодраг Јакшић и Гојко Божовић.
Поглавља „Књижевни разговори“ и „Књижевни чланци: Баку-Београд“ овог посебног издања садрже разговоре које сам водио са српским књижевним критичарима Селимиром Радуловићем и Јасмином Михајловић, чланак „Једном у Азербејџану“ и „Беседу приликом доделе Нобелове награде“ лауреата Ива Андрића, чланак Радомира Андрића, председника Удружења књижевника Србије „Самосвојна историјска читанка“ о књизи „Балкански мостови пријатељства“ господина амбасадора Елдара Хасанова, моје и Фарида Хусеина „Белешке са путовања“, о међународним сусретима светских писаца одржаваним у Београду, као и одломке књиге Јасмине Михајловић „На обали Каспијског мора“.
Текстове укључене у ово издање на азербејџански језик превели су, поред мене, и: Гунел Шамилкизи, Катира Нургул, Јаваншир Јусифли, Елкан Зал, Рабига Назимкизи и Ајнур Гарајева (буквалне преводе доставили су: Катарина Панић и Александар Божовић).
Посебан део „Српска поезија“ припремљен је уз помоћ www.artkaspi.az и подршку Амбасаде Републике Азербејџан у Републици Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини.
Посебно издање часописа „Светска књижевност“ – „Српска поезија“ отпочиње „Предговором“ Његове Екселенције господина Елдара Хасанова, амбасадора Републике Азербејџан у Републици Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини: „Успешни дипломатски односи међу земљама и нацијама свакако су оснажени и културним везама. Објављивање Српске књижевности као посебног издања часописа „Светска књижевност“ представља значајан догађај како за азербејџанску, тако и за српску књижевно-уметничку културну сцену. Захваљујући овом издању читалачка публика Азербејџана ће имати прилику да се упозна са поетским делима преко 60 различитих српских песника (од „Слова љубве“ деспота и песника Стефана Лазаревића, истакнутог представника српске књижевности XIV и XV века, па све до песама Гојка Божовића, представника песничке генерације која је обележила деведесете године прошлог века) кроз различите књиге, али уједно кроз јединствен избор. С друге стране, ово посебно издање је од несумњиво значајне употребне вредности, не само за љубитеље писане речи, већ и за стручњаке, особито истраживаче из области словенске књижевности“.
Посебно издање часописа „Светска књижевност“ посвећено српској поезији може се сматрати крајње озбиљним кораком нашег Центра начињеним пре свега у циљу ојачања књижевних веза наших двају земаља и народа, али и како би се подстакла што активнија савремена размена књижевно-уметничких дела у поступку превођења. Истовремено, ово издање је од значаја за азербејџанске писце и читаоце који се могу упознати са примерима српског поетског стваралаштва, будући да ово издање садржи многобројне и јасне показатеље духовности српског народа, његове религиозне осећајности, ума и наума, његових усхићења и брига – успешно преведене на азербејџански језик. Књижевни разговори, белешке са путовања и други чланци овог циклуса имају за циљ да оформе неопходну слику и целовиту импресију о уметничкој речи савремене Србије, као и њеном односу према Азербејџану“.
18. септембра 2014. године потписан је Споразум о сарадњи између Центра за књижевно преводилаштво и књижевне везе Савеза писаца Азербејџана и Удружења књижевника Србије, а овај догађај је значајно истаћи како би се стекла што јаснија слика о књижевним везама између наших двеју земаља.
Српска књижевност и поезија су сасвим јединствене, занимљиве и богате како у контексту словенске, тако и у контексту источно-европске књижевности… Захвалан сам свима из Србије који су сарађивали са нама, а нарочито мојој пријатељици и преводиоцу Катарини Панић. Уједно бих желео да нагласим како ово није наш први пројекат у вези са Србијом. Претходно смо припремили „Српско издање“ са часописом „Књижара“. Овај процес ће се наставити.

Управо смо објавили збирку поезије истакнутог српског песника Радомира Андрића “С оне стране писаћег стола”. Радомир Андрић је један од најозбиљнијих и најгласовитијих песника Србије. Аутор је више од 40 поетских збирки међу којима су и „Сунце у воденици“, „Шумска црква“, „Испод снега“, „Ноћни пливач“, „Румунска икона“, „Вечера на савској лађи“, „Полетеше птице ластавице“, „Исто и обрнуто“. Његова су дела преведена на преко двадесет језика и објављена, како у популарним часописима и листовима, тако и у засебним збиркама. Добитник је бројних вредних европских и српских књижевних награда као што су: Златни Орфеј, Никита Станеску, Лучијан Блага, Златно перо, Еминеску… Превела: Нина Симић