Стевка Козић Прерадовић: КАД ОСТРВЉЕ У ВОДИ РАСТЕ
ПОЗДРАВИ ДЕСАНКУ
Зорици Турјачанин
1.
Боре без лица…сањива старица
Не воли што жути.
Удише печат и зеленило лира
Ријетко се љути…
мјера је вриједности
ђачких лектира
Тражи адресу! У журби
Збуни ме (не од хира).
У децембру о књизи пише:
Ово је лијек дјеци немира
Лепршаво, негдје сувише…
За крај рече: ти нећеш моћи
с брда у град…
бијели се покров
јед и јад… нећеш по цичи
за рукопис доћи…
знам то… ја сам доктор…
(мобилни испуни смијех)
Ћао! Љубим ти очи…
Ја теби љубим мамино име…
Она се није бојала зиме…
И у Београду сам зебљичава била
А сада… ледим се, буквално, мила…
Ко зна кад ће сунце у Крајину доћи
Мени, можда, никад!
А ја сам своје завршила.
2.
Побјегла бригама
животним, у село
Остајеш у књигама!
Касним на опијело…
Задњи комад пута
Не ситниш кораке
Из бајке – црквице
Носе те до раке…
Збогом, докторице!
Поздрави Десанку
Од пјесничког пара
Из људске улице
11/14. фебруар 2о19, на Козари
МАЧ У КАМЕН
Миленку Јефтићу
Немак у чам!
рекао би Јефто
(зачуђен открићем)
наопако, знам
Укопан окупан
у Врбасу наг
жив – и сад…
Наталне карте броји
Од када црн постоји
Кад острвље у води расте
Огледалом цвркућу ласте
Југ се пресели на сјевер
Мач – Кастелу, на ревер
Из мача сад стијену вуку
Док сунце твоје небо пије
Ко археолог Бања Луку!
КЊИГА
Адаму Пуслојићу
,,Тесламентарно”
Срби знаменити
С корица ме збуњују
Стварно…
Окато тјеме живо
У струјно коло Тесле…
Ваздушасто свјетлеће ткиво
Па дарак такнути не смијем
Носим у Бањалуку
Нов-новцат сајам ријечи
Све док луди не оздраве
Србе ће књига да лијечи
У Српској и у Србији
Тесламентарно
И стварно!
Београдски сајам књига, 26.1о.2о19.
ДО ТРГА СПАСА
Венеција нам данас
Из мутних огледала
капије затвара
Не може небо
С птицом на рамену
Шкакљива дјевојчица
од Светог Марка
до Трга Спаса
нешто чека
Потопљеног стаса
уплашена ноћу
оптимиста дању
нада се и чека
Птицу да полети
у лику човјека
Бога непоткупљивог
да је избави
или до Трга Спаса
Венеција чека
сламчицу љубави
у молитвама мога
и твога гласа
Бања Лука, 17/18 новембар 2о19.