Датум објављивања: 14.04.2020

Љиљана Ђукић: ЗЛАТИБОР

Онај кога волим
са мном по снегу корача.
Хтедосмо у Русију,
а овде заволесмо белину…

Душа ми полако расте,
и брег ће да надјача…
С велике снежне дине
силазимо у долину.
Около,
крај пута и косом,
војске борова ћуте.

Врхови јела
белих
нежно ка небу стреме.
Гране
под тешким снегом
послушно погнуте…
Зажмурим,
руку пружим
и сунце уплови у мене.

Онај кога волим
са мном по снегу корача.
Хтедосмо у Русију,
а овде заволесмо белину.

У сумрак силазимо у село.
Чудни певачи полако,
мимо нас,
пењу се уз планину.

Фебруар 1975.